Klijenti ogorčeni na srpske banke; naziru se tužbe

02/07/2009

Klima u srpskom bankarskom sektoru se zagreva stavljajući bankare na tanak led.

Georgi Mitev-Šantek za Southeast European Times iz Beograda – 02/07/09

Noviji bankarski krediti dolaze sa većom kamatom nego što su potrošači očekivali. [Nikola Barbutov/SETimes]

Srbi koji popunjavaju dokumentaciju za kredite od sada će verovatno koristiti lupu da bi pročitali delove ugovora pisane sitnim slovima.

Nedavno povećanje kamatnih stopa na već isplaćene kredite zbog većih banarskih marži predstavlja narušavanje prakse dobrog poslovanja, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS) u utorak (30. jun) na svojoj internet stranici.

Banke su povećale kamatne stope u trenutku finansijske krize da bi obezbedile profit uprkos malom prometu, što je potez koji je kod klijenata izazvao osećaj da su prevareni.

Uobičajeno je da banke pravdaju visoke kamatne stope kretanjem Evropske međubankarske referentne kamatne stope (Euribor), prosečne kamatne stope po kojoj banke pozajmljuju novac jedna drugoj na novčanom tržištu evra.

Međutim, kada je Euribor smanjan, srpske banke nisu prilagodile svoje napumpane kamatne stope.

NBS je dobila mnoštvo žalbi u maju i junu od klijenata koji su imali osećaj da su namamljeni od strane banaka koje su nudile fiksne kamatne stope na kredite, da bi posle te kamate naglo skočile.

U nekim slučajevima, kamatne stope su porasle između 0,5 i 3 odsto, što predstavlja veliko povećanje za zemlju u kojoj se prosečna mesečna plata kreće oko 300 evra, a stopa nezaposlenosti je skoro 16 odsto. Centralna banka, Narodna banka Srbije (NBS), uputila je pismo bankama pozivajući ih da preispitaju odredbe svojih ugovora o kreditima.

"[Mi ćemo] proceniti lagalnost normativnih akata i [pripremiti] dopunske propise da bi regulisali to pitanje u skladu sa najboljom svetskom praksom poslovanja", saopšteno je iz kabineta guvernera Narodne banke Radovana Jelašića.

"NBS veruje da bi banke trebalo da preispitaju) rast kamatnih stopa na već isplaćene kredite, posebno one koje su uvedene posle 30. septembra i naprave naophodne izmene ili pronađu zajednički jezik sa svojim klijentima".

NBS je prozvala nekoliko banaka zbog nepravednog povećanja kamata -- Alfa banku, Eurobanku EFG i Pirejsku banku, ProKredit banku, Rajfajzen banku, Erste banku i Hipo Grup Alpe Adria i domaću Univerzal banku.

"Banke su se preigrale, dajući dugoročne kredite bazirane na kratkoročnim depozitima i kreditima, a sada [pokušavaju] da se pokriju sa većim maržama. Ako ne vrate marže sa stari iznos predviđen originalnim ugovorima i klijenti žele da ih tuže, mi ćemo im dati podršku i pravni savet", rekao je Jelašić.

Neki bankari, obazrivi u pogledu mogućih grupnih tužbi koje se naziru na horizontu, rekli su da planiraju da smanje kamatne stope narednih meseci. Međutim, drugi stoje iza trenutnih ugovora i smatraju da tužbe neće proći.

Đorđe Đukić, profesor Beogradskog univerziteta, upire prstom na NBS. On ukazuje da, iako u zemlji postoji preko 30 banaka, još uvek nema konkurentnosti u tom sektoru.

"Da je centralna banka vodila više računa određujući ko dobija dozvolu i kada, prosečna marža u Srbiji ne bi bila 10 odsto", rekao je Đukić, dodajući da Srbija ima najveće kamatne stope u regionu.