Lideri podržali pridruživanje Balkana EU

22/06/2009

Predsednici zemalja jugoistočne i centralne Evrope kažu da podržavaju pridruživanje balkanskih zemalja EU i da ekonomska kriza nije razlog za zaustavljanje tog proširenja.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 22/06/09

Lideri se pripremaju za fotografisanje tokom 16. samita zemalja centralne i istočne Evrope u Novom Sadu, u Srbiji, u petak (19. juna). [Geti Imidžis]

Srpski grad Novi Sad, oko 80 km severno od Beograda, bio je domaćin centralnoevropskog samita koji je trajao od četvrtka (18. juna) do subote. Predsednici 14 država razgovarali su o temama kao što su evropska integracija, globalna ekonomija i energetska pitanja.

Predsednici Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Italije, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Poljske, Slovačke, Češke Republike, Slovenije, Ukrajine i Srbije učestvovali su na samitu "Zajednički rad na prevazilaženju izazova tri E -- ekonomije, energije i evropske integracije".

Lideri su izrazili svoju podršku prijemu balkanskih zemalja u EU, insistirajući da ekonomska kriza ne treba da bude izgovor za prestanak proširenja Unije.

"Ekonomska kriza je ključni test koji će pokazati da članovi EU mogu da deluju zajedno", rekao je italijanski predsednik Đorđo Napolitano.

Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je bio domaćin samita, rekao je da je integrisanje zemalja zapadnog Balkana u interesu Evrope i dodao da bi ukidanje viznih ograničenja u regionu predstavljalo jasan dokaz da su države Balkana dobrodošle u evropsku zajednicu.

Makedonski predsednik Đorđe Ivanov se složio. "Mnogi od nas lično znaju kako je to biti izvan evropskih institucija i evropskih tržišta. Ne treba se zalagati za ekskluzivnu i zatvorenu Evropu."

Poljski predsednik Leh Kazinski pružio je svoju podršku, podsećajući da je Poljska provela 13 godina "putujući" ka EU. "Ušli smo u tu sobu [EU], ali to ne znači da želimo da zatvorimo vrata za sobom. Soba je dovoljno velika i svi treba da imaju pristup njoj", rekao je on.

Još jedno od razmotrenih pitanja bila je kriza oko gasa između Rusije i Ukrajine koja je dostigla svoj vrhunac u januaru i pokazala koliko su evropske države ranjive zbog energetske zavisnosti.

Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko rekao je da njegova zemlja garantuje "bezbedan i konstantan" tranzit gasa preko svoje teritorije i pozvao na stvaranje zajedničkog tržišta gasa, sličnog tržištu električne energije.

Bezbednosne mere u Novom Sadu bile su jake tokom održavanja samita. Obližnje ulice su bile zatvorene, a policijske jedinice su u velikom broju obezbeđivale hotele u kojima su odseli predsednici.