Obamin "novi početak" naišao na dobar prijem na Balkanu

05/06/2009

Poziv američkog predsednika Baraka Obame na prevazilaženje razlika imao je dobar odjek u delu sveta kojem međuverski sukobi nisu strani.

Besa Bećiri, Jusuf Ramadanović i Ajhan Šimšek za Southeast European Times

Američki predsednik Barak Obama maše posle svog govora na Univerzitetu u Kairu u četvrtak (4. jun). [Geti Imidžis]

Gledajući govor američkog predsednika Baraka Obame u Kairu, Selim Begović se prisetio svog ličnog iskustva sa ekstremizmom i verskom mržnjom.

Taj sarajevski građevinski inženjer rekao je da je bio primoran da ode iz svog rodnog sela u istočnoj Bosni i Hercegovini (BiH). "Zaista je besmisleno -- iako sam osetio mržnju na sopstvenoj koži -- da ljudi mrze jedni druge zbog svojih vera".

U svom obraćanju u četvrtak (4. jun), Obama je priznao istorijske tenzije između Zapada i Islama. On je pozvao na "novi početak između Sjedinjenih Država i Muslimana širom sveta… zasnovan na istini da Amerika i Islam ne isključuju jedno drugo i da ne treba da budu konkurentni. Umesto toga, oni se preklapaju i dele zajedničke principe -- principe pravde i napretka; tolerancije i digniteta svih ljudi".

Njegov govor privukao je susretljivu publiku na Balkanu, gde su verske različitosti dodatno podstakle krvave sukobe u svetlu raspada Jugoslavije početkom devedesetih. Američki predsednik specifično je naveo genocid u Bosni i Hercegovini, nazivajući pokolj civila u toj zemlji i u Darfuru "mrljom na našoj kolektivnoj savesti".

"Ne mogu da razumem zašto verska mržnja uopšte postoji. Ona ne može da postoji među ljudima koji zaista veruju u Boga", rekao je sarajevski taksista Azem Karup SETimes-u. "Amerika je uvek bila pravedna u ocenjivanju situacije u Bosni".

Prema rečima velikog muftije BiH Mustafe Efendije Cerića, Obama je uputio "poruku mira i pomirenja zasnovanog na istini i pravdi".

"Naravno da je za mene kao Bosanca posebno dirljivo što smo, od 1, 5 milijardi Muslimana na svetu, pronašli taj mali momenat ili taj mali prostor u njegovom govoru… [za] ovu našu malu Bosnu, koja po svojim vrednostima zauzima najvišu poziciju", izjavio je Cerić, a prenosi Radio Slobodna Evropa. "Nadamo se da ćemo biti dorasli toj ulozi koja nam se sada nudi".

O govoru u Kairu takođe se naširoko izveštavalo na Kosovu, gde su etničke podele između Albanaca i Srba takođe i verske podele između Muslimana i pravoslavnih Hrišćana. Lokalni mediji naglasili su Obamino insistiranje da Sjedinjene Države nikada nisu bile u ratu sa Islamom, kao i njegov poziv za okončanje ciklusa sumnji i neslaganja.

Prema rečima Kujtima Kervešija, eksperta za međunarodno pravo na Kosovskom pravnom institutu, Obamine reči "ponovo su pokazale posvećenost američke administracije uspostavljanju prijateljskih odnosa. Poreklo gospodina Obame, njegova kulturna pozadina i životno iskustvo pomažu da se uspostavi takvo jedinstvo, posebno u odnosu na 'muslimanski svet'."

Citiranje Svetog Kurana od strane američkog predsednika pokazuje njegovu ljudsku prirodu i duh, kao i njegovo poznavanje svetske kulture, rekao je Kerveši SETimes-u.

"Potpuno sam ubeđen da će se njegov govor naći među istorijskim govorima -- koji će, zajedno sa njegovim budućim postupcima i uspesima u vezi sa mirom i bezbednošću u svetu graditi globalni prosperitet i sigurnost".

U međuvremenu u Turskoj, Obamine reči su pozdravljene od strane i političkih Islamista i sekularista -- dva glavna tabora u žustroj raspravi oko smera kojim zemlja treba da ide. Obama je u aprilu boravio u dobro primljenoj poseti Ankari, a domaće ankete poslednjih meseci pokazuju skok od 25 odsto kada je u pitanju pozitivno viđenje Sjedinjenih Država.

Turska, kandidat za članstvo u EU, pokušava da pridobije skeptike u Uniji i postane prva većinom muslimanska zemlja članica. U međuvremenu, politička scena zemlje je teško pogođena nesuglasicama oko uloge religije.

"On iskreno deli osećanja i misli ljudi u islamskim zemljama i izrazio ih je. To je vrlo obećavajuće", rekao je predsednik Abdulah Gul komentarišući govor u Kairu, koji je opisao kao "iskren, pošten i realan".

Kolumnista sekularnog lista Džumhurijet i profesor sociologije Emre Kosgar pohvalio je govor kao "izuzetan". On je međutim upozorio da se Obamine reči ne primenjuju na unutrašnje političke kontroverze kao što je zabrana nošenja marama na turskim univerzitetima.

"Ne bi trebalo da težimo brzim zaključcima... na koje utiče naša polarizacija oko domaćih problema", piše on.

Fehmi Koru, kolumnista provladinog dnevnika Jeni Safak rekao je da je Obamina administracija promenila ton američkog dijaloga sa svetom. "Ideja da 'ste ili sa nama ili protiv nas' je isparila ", napisao je on.

"Ako Obama uloži ozbiljne napore -- u skladu sa idejama koje je izložio u Kairu -- za izgradnju novog pravednog sveta, islamski svet neće oklevati da mu odgovori pozitivno".