Turska koči otvaranje granice sa Jermenijom

19/05/2009

Turski saveznik Azerbejdžan želi da Jerevan povuče svoje trupe iz Nagorno-Karabaha pre nego što Ankara otvori granicu sa Jermenijom.

Ajhan Šimšek za Southeast European Times iz Ankare -- 19/05/09

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan kaže da Ankara neće otvoriti granicu sa Jermenijom dok Jerevan ne skloni svoje trupe iz Nagorno-Karabaha. [Geti Imidžis]

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan razočarao je jermenske lidere prošle nedelje, rekavši tokom posete Bakuu da Turska neće otvoriti svoju granicu sa Jermenijom ukoliko Jerevan ne povuče svoje trupe iz spornog regiona Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu.

Erdoganova poruka predstavljala je jasnu pobedu za azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva koji je dugo pozivao Tursku da traži uklanjanje jermenskih snaga iz sporne oblasti. Te snage su kontrolisale Nagorno-Karabah od početka devedesetih, što je podstaklo i Azerbejdžan i Tursku da blokiraju svoje granice sa tim kopnenim susedom.

Zvaničnici u Jerevanu reagovali su odmah na Erdoganovu izjavu. "Svaki pokušaj Turske da se meša u rešenje problema Nagorno-Karabaha mogao bi samo da ugrozi taj proces", rekao je jermenski predsednik Serž Sarkasjan.

Time je optimizam koji se gradio više od godinu dana iščezao. Pre samo nekoliko nedelja Turska i Jermenija su saopštile svoj sporazum o "mapi puta" za normalizaciju odnosa. Erdoganova izjava iznenadila je ne samo Jerevan i zapadne prestonice, nego i turske spoljnopolitičke komentatore.

"Kakva užasna diplomatija", napisao je kolumnista Referansa Čengiz Čandar.

"Može li Turska da se povrati od ove greške", zapitao se on. "Smatram da je [diplomatski oporavak] moguć samo ako dođe do sporazuma između Azerbejdžana i Jermenije u bliskoj budućnosti."

Erdogan je međutim možda mislio da nema izbora, nakon što je iskusio pritisak od opozicionih stranaka koje su ga optužile da je izdao saveznika, kao i od strane gnevnog Bakua.

Nakon što su Turska i Jermenija najavile svoj plan o normalizaciji odnosa, azerbejdžanski lideri nagovestili su potrebu obnove gasnog sporazuma sa Turskom, kao i da se možda ponovo razmotri povoljna cena koju trenutno naplaćuju -- što je manje od upola cene koju drugi izvoznici gasa traže od Turske.

Ankari je takođe potrebna podrška Azerbejdžana za realizaciju strateškog projekta gasovoda Nabuko kojim bi se smanjila evropska zavisnost od ruske energije.

Zato nije bilo iznenađujuće što je turski ministar energetike Taner Jildiz bio zajedno sa Erdoganom u Bakuu.

Eksperti imaju različita mišljenja o izgledima Turske da se izvuče iz svog trenutno bezizlaznog položaja. Neki predviđaju da će zabrinutosti Azerbejdžana -- i potreba za jeftinim prirodnim gasom -- nastaviti da utiču na politiku u Ankari. Drugi međutim naglašavaju dugoročne prednosti zbližavanja sa Jermenijom i za Tursku i za Azerbejdžan.

S obzirom da je Gruzija opterećena unutrašnjom nestabilnošću i pretnjom od Rusije, Jermenija sve više izgleda kao bolji kanal za kaspijske isporuke energije. Pored toga, ako se dugo blokiranoj Jermeniji omogući da napreduje to bi moglo da je odvikne od ekonomske zavisnosti od dijaspore, koja podržava tvrdokorni stav u pogledu Turske i Azerbejdžana.

Sjedinjene Države su nedavno povećale napore za ubrzavanje rešenja u Karabahu i podsticanje normalizacije tursko-jermenskih odnosa.

Kopredsednici OEBS-ove Grupe Minsk -- Rusija, Francuska i SAD -- nadziru pregovore. Azerbejdžanski i jermenski lideri sastaće se u Sankt Petersburgu 4. juna u pokušaju da smanje međusobne razlike.