Karadžić ponovo odbija da se izjasni o optužnici

04/03/2009

Sudija Haškog tribunala uneo je u zapisnik da se Karadžić izjasnio nevinim po 11 tačaka optužnice koje ga terete za genocid i ratne zločine, nakon što je bivši lider bosanskih Srba odbio da se izjasni o krivici na ročištu u Hagu održanom u utorak.

(FT - 04/03/09; AP, AFP, Rojters, Blumberg, DPA, AKI, BBC, VOA, RTTNjuz, Beta, B92 - 03/03/09)

Pripadnik obezbeđenja proverava akten-tašnu bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića (desno) u utorak (3. marta) u Hagu. [Geti Imidžis]

Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić odbio je u utorak (3. marta) da se izjasni o optužbama za ratne zločine i genocid tokom rasprave u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), što je učinio i pre šest meseci.

"Ovaj tribunal nema nikakvo pravo da mi sudi", rekao je on sudiji Ijanu Bonomiju koji je predsedavao sudskom sednicom u Hagu.

Tribunal je zakazao ročište u utorak, nakon što su tužioci podneli izmenjenu optužnicu protiv Karadžića prošle nedelje, otprilike sedam meseci posle njegovog hapšenja. Ona ga tereti po dve tačke za genocid, po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti i po četiri tačke za kršenje zakona i običaja ratovanja tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH) 1992-1995.

Optužnicom se takođe broj navodnih mesta zločina smanjuje sa 41 na 27.

Karadžićev slučaj još uvek je u predsudskoj fazi. Suočivši se sa sudom na sednici održanoj krajem avgusta, on je odbio da se izjasni o prethodnoj optužnici. U skladu sa pravilima MKSJ, sudija je uneo u zapisnik da se izjasnio nevinim po svim tačkama optužnice.

Bonomi je morao da ponovi tu proceduru tokom kratkog ročišta održanog u utorak.

Karadžić, 63, žalio se da mu sud nije pružio dovoljno vremena da okupi pravne savetnike.

"Skraćeno mi je vreme", rekao je on. "Još uvek nemam svoj tim, što nije moja greška."

Kao i bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milosević, Karadžić zastupa sebe u MKSJ. Njegovo ponašanje na sudu i brojni podnesci naveli su mnoge na mišljenje da on planira da koristi taktiku odlaganja koju je prvi pokrenuo njegov mentor iz vremena rata.

Karadžić je iskoristio ročište u utorak da ponovi svoje tvrdnje oko navodnog tajnog dogovora sa bivšim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom iz 1996. godine da mu se da imunitet od krivičnog gonjenja MKSJ-a u zamenu za odlazak iz javnog života.

Holbruk, koji je pomogao u postizanju Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine kojim je okončan sukob u BiH, odlučno je porekao da je dao takvo obećanje.

Suočavajući se sa 2010. godinom kao krajnjim rokom za okončanje svih postupaka, uključujući žalbene, sudije i tužioci MKSJ-a pokušavaju da ubrzaju 18 preostalih predmeta.

MKSJ i EU vrše pritisak na Srbiju da izruči dva preostala odbegla ratna zločinca iz balkanskih sukoba devedesetih tribunalu u Hagu, a posebno bivšeg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića. Drugi optuženik MKSJ koji je još uvek na slobodi je lider hrvatskih Srba iz doba rata Goran Hadžić.