Liberalizovano hrvatsko tržište nekretnina

09/02/2009

Hrvatsko tržište nekretnina otvorilo se za državljane zemalja članica EU, u pokušaju da se ispuni još jedan uslov iz SSP i potencijalno ojača nacionalna ekonomija.

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba -- 09/02/09

Novo liberalizovano hrvatsko tržište nekretnina trebalo bi da privuče više stranaca, a posebno kupaca iz EU. [Geti Imidžis]

Od početka ovog meseca državljani zemalja članica EU imaju istu mogućnost kao hrvatski državljani sa kupuju nekretnine u Hrvatskoj. U prošlosti su državljani zemalja članica EU morali da se suočavaju sa dugotrajnim birokratskim procedurama i ispunjavaju brojne zakonske obaveze, kao što je dobijanje dozvola od ministarstava inostranih poslova i pravosuđa za kupovinu nekretnine, zašta su bile potrebne godine.

Usvajanjem Zakona o imovini koji je sproveden ovog meseca Hrvatska je ispunila zahtev iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da se državljanima zemalja članica daju jednaka prava za kupovinu nekretnina u Hrvatskoj.

Novim zakonom se međutim isključuje kupovina poljoprivrednog zemljišta i zaštićenih kulturnih i nacionalnih objekata. Državljanima zemalja koje nisu članice EU i dalje su potrebne dozvole ministarstava inostranih poslova i pravosuđa da bi kupili nekretninu.

Uprkos izuzetno velikom skoku cena nekretnina u poslednjih nekoliko godina i početku globalne ekonomske krize, posmatrači očekuju da će se nastaviti aktivna prodaja strancima. Stranci smatraju Hrvatsku privlačnom i kao turističku destinaciju i kao mesto za dugotrajni boravak.

U prošlosti je stranac koji kupuje objekat za privatno stanovanje morao da dobije dozvolu pomenuta dva ministarstva. Najmanje 98 odsto podnosioca zahteva dobilo je dozvole, ali je traj proces bio izuzetno spor i ponekad trajao i do dve godine.

Još jedan problem bio je ustanoviti jasno vlasništvo nad zemljištem, s obzirom da je vlada ažurirala registar zemljišta pre samo nekoliko godina. Sada je to dostupno putem Interneta.

Prema Hrvatskoj privrednoj komori, u poslednjih deset godina više od 3.500 stranaca dobilo je dozvolu za kupovinu nekretnine. Najviše je Nemaca (2.000 dozvola), a slede ih Austrijanci (700), Mađari (120) i sve veći broj Rusa i Britanaca. Strani kupci hrle ka obali, a najviše ih zanimaju Dalmacija i njena ostrva i istarsko poluostrvo.

Mada su zvanični podaci daleko od tačnih, preko 70.000 stranaca već navodno ima nekretnine u Hrvatskoj, da li kupovinom preko stranih kompanija ili putem doživotnog iznajmljivanja, za šta nisu potrebe posebne dozvole.

Maruša Vizek iz zagrebačkog Instituta za ekonomiju izjavila je finansijskom magazinu Banka da ministarstvo inostranih poslova godišnje dobija do 1.500 zahteva za dozvole, dodajući da se cena po kvadratnom metru neće povećati posle liberalizacije, jer je interesovanje stranaca za nekretnine u Hrvatskoj već "ugrađeno u cene" na tržištu.