Balkan postaje talac rusko-ukrajinskog spora

08/01/2009

Većina balkanskih zemalja oseća udar spora oko prirodnog gasa između Rusije i Ukrajine koji ih je koštao pristupa novim isporukama.

(Razni izvori -- 06/01/09 - 08/01/09)

Bugarska, Mađarska, Austrija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Češka Republika i Turska prolaze kroz nestašicu prirodnog gasa, s obzirom da ruski Gazprom isporučuje najveći deo njihovog uvoza. [Geti Imidžis]

Rukovodioci ruskog Gazproma i ukrajinskog Naftogaza sastali su se u četvrtak (8. januar) u Moskvi da razmotre rešenja spora oko cene gasa i tranzita koji je pogodio zemlje EU i Balkana za vreme jedne od najhladnijih zima poslednjih decenija.

Direktor Gazproma Aleksej Miler i njegov kolega iz Naftogaza Oleh Dubina održali su prve direktne razgovore od početka krize 1. januara, kada je Rusija prekinula isporuku gasa Ukrajini. Moskva i Kijev se međusobno okrivljuju za obustavu snabdevanja.

Rusija pruža Evropi 25 odsto njenih ukupnih isporuka gasa i dostavlja otprilike oko 80 odsto tog dela kroz gasovode koji prolaze kroz Ukrajinu.

Bugarska, koja zavisi od Rusije u pogledu 96 odsto svog gasa, jedna je od zemalja EU najteže pogođenih momentalnim prekidom isporuka u utorak.

Više miliona Bugara skoro je odmah osetilo uticaj tog koraka, jer su se radijatori u zgradama širom zemlje koje imaju centralno grejanje ohladili pre sumraka, a komunalne službe trudile su se da pronađu alternativna goriva. Više desetina škola i obdaništa bilo je zatvoreno u sredu, jer su temperature u prostorijama bile ispod zakonskog minimuma. Neke bolnice su saopštile da će možda morati da leče samo pacijente kojima je potrebna hitna nega. Organizacije poslodavaca u toj najsiromašnijoj zemlji EU rekle su da gube oko 250 miliona evra dnevno.

Neočim, jedan od vodećih proizvođača veštačkog đubriva u Bugarskoj, saopštio je da je u utorak izbegao veliku eksploziju kada je morao da zatvori svoje objekte ubrzanom vanrednom procedurom.

Makedonija, Grčka i Turska takođe se bore sa nestašicama. Grčka i Turska nešto manje zavise od ruskog prirodnog gasa i imaju alternativne puteve snabdevanja, ali Makedonija -- kao i Bugarska -- gotovo se potpuno oslanjaju na ruski gas.

Dve najveće makedonske fabrike su, kako se izveštava, morale da prekinu proizvodnju posle pravoslavnog Božića u sredu.

Bosna i Hercegovina (BiH), Hrvatska, Srbija i Rumunija takođe su zabeležile potpuni prekid ruskih isporuka, što je na njih uticalo u različitoj meri.

Od tih zemalja BiH je u najgorem stanju i strahuje od "katastrofe", s obzirom da Rusija isporučuje skoro sav gas koji koristi. Bosanci su u sredu po ledenom vremenu požurili da kupe električne grejalice, dok su dve najveće topionice morale skoro u potpunosti da se zatvore.

Hrvatska navodno ima dovoljno rezervi za tri nedelje, velikim delom zato što proizvodi skoro polovinu prirodnog gasa koji joj je potreban.

Slični tekstovi

Srbija se međutim oslanja na ruske isporuke za otprilike 87 odsto svojih potreba kada je gas u pitanju. Srbijagas kaže da bi njegova zaliha gasa mogla da potraje oko deset dana.

Rumunija zadovoljava oko 65 odsto sopstvenih potreba. Vlada je pružila uveravanja Rumunima da bi i gas i grejanje trebalo da budu adekvatni i da bi "industrija mogla da bude pogođena samo ako temperature padnu ispod prosečnih -15 Celzijusa".

Direktori Miler i Dubina prisustvovaće neformalnom sastanku ministara inostranih poslova EU u Briselu kako bi govorili o krizi.

Optužujući dve zemlje da drže snabdevanje EU gasom kao "taoca", predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo pozvao je u sredu na neodložan nastavak isporuka.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.