Rumunski region Moldavija neguje tradiciju zimskih jela

06/01/2009

Iako je rumunski severoistočni region Moldavija poznat kao jedan od najsiromašnijih delova zemlje, takođe je čuven po svojoj gostoljubivosti i toplini -- posebno tokom zimskih praznika.

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta - 09/01/06

Svinjetina je osnova mnogih lokalnih jela. [Gabrijel Petresku]

Gostoljubivost je legendarna u rumunskom regionu Moldaviji koji se nalazi na severoistoku zemlje. Obično se kaže da će svako ko prekorači prag neke kuće u toj oblasti sigurno naići na topao prijem. Zato ne čudi mnogo što su najveći rumunski pesnik Mihaj Eminesku i poznati pripovedač Jon Kreanga iz tog regiona, prepunog zimskih tradicija i kuhinje.

Praznici počinju tradicionalnim svinjokoljem, običajem koji postaje sve kontroverzniji od kada je Rumunija ušla u EU. Ruralno stanovništvo kolje svinju na Dan Svetog Ignacija 20. decembra. Prema folkloru, svinja mora umreti tog dana -- u suprotnom te noći sanjaće sopstvenu smrt, prekidajući proces tovljenja. Debela svinja svedoči o prosperitetu njenog odgajivača i njegovom napornom radu.

Svinjetina je osnova mnogih jela u Moldaviji. Kisela čorba i mešane svinjske iznutrice pečene u rerni nakon kojih se obično pije crno vino i jede domaći ovčiji sir, postaju tochitura moldoveneasca. Moldavci takođe prave sarmale, kombinaciju svinjetine, pirinča i različitog povrća umotanih u list kiselog kupusa ili list vinove loze, a onda kuvanih u kiseloj čorbi. To jelo je obavezno za svako porodično okupljanje. Bez obzira koja je još hrana na stolu, kukuruzna palenta (mamaliguta) i kiseli krastavci su uobičajeni.

Caltabosi je debela kobasica, najčešće svinjska creva punjena svinjetinom, pirinčem i crnim lukom. Moldavci takođe kombinuju piletinu i svinjetinu za pravljenje raciturija, jela u oblku želea sa jakim ukusom belog luka.

Poale-n brau i turta cu julfa su tipični moldavski dezerti. Prvi je lokalna pita sa sirom pečena u rerni, dok je drugi napravljen od listova tankih kora pečenih na ringli, a onda posutih medom i orasima. Kore se slažu jedna na drugu da bi se dobio oblik velike torte.

Cozonac, sunđerasti kolač ukrašen suvim grožđem i orasima, je najčešći dezert za Božić i Uskrs.

Moldavci neguju svoje zimske običaje, od kojih mnogi datiraju iz davne prošlosti. Na novogodišnje veče grupe muškaraca i dečaka idu od kuće do kuće da komšijama požele srećnu godinu tradicionalnom procesijom koja se zove plugusorul (mali orač). Čestitari pevaju, duvaju u pištaljke i frule i zvone malim zvončićima.

Sledećeg dana vraćaju se da pospu zrna žita koje simbolizuje plodnost, zdravlje i vrlinu. Tipičan za taj region je još jedan običaj da neko nosi pravu ili veštačku medveđu kožu i igra na melodiju sa frule.