Srpska vlada podeljena oko gasnog sporazuma

30/12/2008

Uprkos tome što je hvaljen kao sporazum veka za Srbiju, energetski sporazum sa Rusijom o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom Gazpromu izazvao je veliku kontroverzu u Beogradu i ozbiljne raskole u srpskoj vladi.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 30/12/08

Ruski predsednik Dimitri Medvjedev (desno) rukuje se sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Kremlju 24. decembra. [Geti Imidžis]

Posle višemesečnih pregovora i kontroverzi, ruska gasna kompanija Gazprom kupila je 24. decembra Naftnu industriju Srbije (NIS) za 400 miliona evra, obećavajući da će investirati najmanje 500 miliona evra više u tu srpsku kompaniju.

Istog dana, predsednik Srbije Boris Tadić i njegov ruski kolega Dimitri Mevjedev potpisali su politički sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju i obnovi srpskog skladišta za gas u Banatskom Dvoru.

Uprkos tome što je predstavljan kao sporazum veka za Srbiju, energetski sporazum sa Rusijom podelio je članove srpske vlade, jer neke stranke smatraju da je sporazum štetan za njihovu zemlju.

Potpredsednik vlade i lider stranke G17 Plus Mlađan Dinkić rekao je da se Gazprom dočepao naftne kompanije za mnogo manju cenu od njene stvarne vrednosti, tvrdeći da je zemlja mogla dobije do 800 miliona evra od prodaje. Dinkić, koji kaže da Srbija nije dobila čvrste garancije da će gasovod ići preko njene teritorije, takođe je nagovestio mogućnost da se njegova stranka povuče iz vlade zbog neslaganja sa koalicionim partnerima.

Međutim, Tadić je rekao da je smanjenje globalne cene nafte upadljivo smanjilo vrednost naftnih kompanija, uključujući tu i NIS. Tadić takođe veruje da je dokument koji je potpisao sa ruskim kolegom dovoljna garancija da će Rusi graditi gasovod koji bi mogao potpuno da promeni srpsku ekonomiju.

Gasovod Južni tok "je izuzetno važan za te dve zemlje, kao i za celokupan Balkan i pretvoriće Srbiju u stratešku destinaciju za strane investicije i centralnu tačku za isporuke gasa u regionu", ukazao je ministar inostranih poslova Vuk Jeremić.

Međutim, prema sporazumima, da li će se gasovod protezati i kroz Srbiju neće se znati do septembra 2009. godine. Zbog globalne ekonomske krize neki analitičari sumnjaju da Rusi uopšte mogu da priušte izgradnju Južnog toka.

"Prolazak gasovoda je vrlo pozitivna stvar za Srbiju. …Time se jača geostrateška pozicija zemlje i to bi donosilo godišnje prihode… Ako Srbija dobije gasovod onda je to vredno žrtve kada je u pitanju naftna industrija", izjavio je francuski ambasador u Beogradu Žan-Fransoa Teral.

Srbija takođe očekuje da cene prirodnog gasa padnu ako Rusija zaista izgradi gasovod Južni tok. Beograd sada plaća značajan iznos za isporuku prirodnog gasa preko Mađarske. Ako novi gasovod bude prolazio kroz Srbiju, zemlja će takođe zarađivati novac od distribucije gasa.