Sporazum sa MMF-om prisiljava Srbiju da štedi

19/11/2008

Srbija već dugo troši više nego što zarađuje, oslanjajući se na strane investicije da bi premostila tu razliku. Međutim, globalna finansijska kriza učinila je ovu strategiju neodrživom.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 19/11/08

Prema sporazumu, penzioneri će dobiti veće iznose, ali će povećanje biti ograničeno na 8 odsto. [Geti Imidžis]

Posle skoro dve nedelje pregovora, srpska vlada i MMF konačno su postigli dogovor o novom aranžmanu. Sporazumom koji je postignut u petak (14. novembra) predviđeno je veliko smanjenje javne potrošnje da bi se izbegle dramatične posledice globalne ekonomske krize.

Razgovori su ranije zapeli oko zahteva MMF-a da vlada suspenduje povećanje penzija od 10 odsto koje je odobrila u oktobru. Prema fondu, državni budžet Srbije ne pokriva taj izdatak.

Međutim, Partija ujedinjenih penzionera Srbije -- članica vladajuće koalicije -- zapretila je da će oboriti vladu ako penzioneri ne dobiju obećano povećanje. Na kraju, na osnovu kompromisa, penzioneri će ipak dobiti veće penzije, ali vlada mora da ograniči to povećanje na 8 odsto.

Prema aranžmanu od petka koji ističe u martu 2010. godine, Srbija ima pravo da dobija 412 miliona evra od MMF-a za održavanje kursa dinara ili da ispuni svoje međunarodne finansijske obaveze. Prema srpskim zvaničnicima, bankarski sistem zemlje je solventan, a devizne rezerve dovoljne, tako da vlada ne planira da koristi kredit MMF-a kao što su to uradili Mađarska, Ukrajina i Island.

"Program sa MMF-om je mera prevencije i reakcija države na globalnu finansijsku krizu", izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinović, ukazujući da će Srbija uzeti kredite od MMF-a "samo ako joj je potrebna finansijska podrška".

Srpski ekonomisti kažu da je njihovoj zemlji potreban aranžman zato što godinama troši više nego što zaradi. Strane investicije su do sada pokrivale taj deficit, ali eksperti strahuju da će one sada biti upadljivo manje zbog trenutne globalne ekonomske krize. Kredit takođe može da pomogne da se investitori uvere u stabilnost srpske ekonomije.

Šef misije MMF-a Albert Jager izjavio je da Fond nije zabrinut za kratkoročni uticaj globalne finansijske krize na Srbiju. Međutim, "dugoročno gledano, Srbija je jedna od najranjivijih zemalja, zato što je do sada godišnje trošila oko 5 milijardi evra više nego što je zarađivala, kao i zbog slabe izvozne baze i male štednje", rekao je on.

Rast BDP-a će po svemu sudeći trpeti. Umesto da dostigne projektovanih 7 odsto, eksperti kažu da će u 2009. godini dostići možda samo 3 odsto.

Analitičari ukazuju na veliki spoljnotrgovinski deficit -- 6,16 milijardi evra u 2008. godini -- kao na najveći problem za srpsku ekonomiju, zajedno sa velikom zavisnošću od novih stranih investicija.