Revizija turske strategije za borbu protiv terorizma

17/10/2008

Turski politički i vojni lideri vrše reviziju svoje strategije za borbu protiv PKK, posle nedavnih terorističkih napada i sve većeg pritiska javnosti.

Analiza Ajhan Šimšek za Southeast European Times -- 17/10/08

"Oni koji predstavljaju akcije separatističke terorističke organizacije kao uspešne akte odgovorni su za krv koja je prolivena i koja će biti prolivena", rekao je načelnik Generalštaba Turske vojske general Ilker Basbug. [Geti Imidžis]

U još jednom nizu okršaja između turske vojske i Kurdistanske radničke partije (PKK) u četvrtak (16. oktobra) pet vojnika je izgubilo život, a 15 je ranjeno. Prema generalštabu, takođe je poginulo pet članova te terorističke grupe. Poslednji napadi usledili su ubrzo posle drugih fatalnih incidenata ovog meseca.

U napadu na položaj turske vojske 3. oktobra poginulo je 17 vojnika, a u zasedi na autobus koji je prevozio policajce u Dijarbakir 8. oktobra poginulo je pet pripadnika policije, što je izazvalo ogroman pritisak javnosti na vladu i vojsku. Nedavna bujica smrtonosnih terorističkih prepada primorala je turske političke i vojne lidere da počnu reviziju strategije zemlje za borbu protiv terorizma.

Prema izveštajima turskog dnevnika Taraf -- oštrog kritičara vojske -- oružane snage su bile svesne da PKK priprema napad na položaj u Aktutunu 3. oktobra. Citirajući poverljive vojne izveštaje iz regiona, Taraf tvrdi da su ozbiljne greške vojske dovele do velikih gubitaka. Drugi lokalni mediji takođe su se ove nedelje pozvali na te izveštaje, što je povećalo pritisak javnosti na oružane snage.

Načelnik Generalštaba Turske vojske Ilker Basbug oštro je kritikovao izveštaje na konferenciji za novinare održanoj u sredu. On je optužio medije za "sistematsko napadanje" vojske na osnovu netačnih informacija, za koje je rekao da "prelaze granice [legitimne] kritike".

"Oni koji predstavljaju akcije separatističke terorističke organizacije kao uspešne akte odgovorni su za krv koja je prolivena i koja će biti prolivena", rekao je Basbug. "Ovo je moja poslednja reč: Pozivam sve da budu pažljivi i da zauzmu pravi stav."

Pozivi na novu strategiju

Od 1984. godine borba Turske protiv PKK odnela je skoro 40.000 života, što je izazvalo pozive na značajnu promenu u strategiji za borbu protiv terorizma i sve veće otvorene kritike neuspeha vlade i vodeće uloge vojske u naporima protiv terorizma.

Bezbednosni ekspert profesor Mahir Kajnak kaže da cena borbe protiv PKK koja traje dve decenije premašuje 75 milijardi evra. Da je Turska sledila bolju strategiju u borbi protiv PKK, izbegavajući to iscrpljivanje svoje blagajne, taj novac je mogao da promeni izgled Antalije i Turske, kaže on.

"Davanje vojsci glavne uloge u borbi protiv terorizma je bilo pogrešno. Naravno da vojne snage treba da budu raspoređene u regionu da zaštite teritorije i kao pokazatelj suvereniteta. Međutim, borbu protiv PKK treba da sprovode specijalne bezbednosne jedinice, a ne obične vojne jedinice", izjavio je on turskom javnom radiju TRT.

Naglašavajući da problem terorizma ima razne dimenzije, uključujući kulturnu, socijalnu i ekonomsku, Kajnak je pozvao na širu strategiju i naglasio da antiteroristički napori Turske treba da budu proaktivni, a ne limitirani na suprotstavljanje nasilnim napadima PKK.

Dževat Ones, poznati ekspert za kurdski problem i bivši zamenik podsekretara turske Nacionalne obaveštajne agencije (MIT), istakao je potrebu političkog rešenja. "PKK nije uzrok, nego efekat višedecenijskog kurdskog problema", izjavio je on privatnoj televiziji NTV.

"Društveni zahtevi primoravaju političare da traže rešenje, ali političari ne uspevaju da razviju novu politiku", rekao je on. "Kurdski problem ima neke inostrane spone. Međutim, u osnovi je to domaći problem. To je problem Turske", rekao je Ones. On je predložio dalju demokratizaciju i novi ustav zasnovan na univerzalnim principima, u cilju rešavanja kurdskog problema.

Turska vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) obećala je novu otvorenost prema kurdskim građanima u zemlji, ali nasilje PKK povećava gnev javnosti i limitira dalje demokratske reforme.

Bolja koordinacija antiterorističkih operacija

Turski politički i vojni lideri složili su se ove nedelje oko novih mera za borbu protiv te grupe -- uključujući novi pristup u sklopu kojeg bi civili mogli postepeno da igraju veću ulogu u donošenju odluka.

Visoki odbor za borbu protiv terorizma (TMYK) -- u kojem se nalaze premijer Redžep Tajip Erdogan, glavni komandanti i relevantni ministri -- složio se da uspostavi novo antiterorističko koordinaciono telo u sklopu ministarstva unutrašnjih poslova.

Nova jedinica koja će biti odgovorna za strateško planiranje u borbi protiv terorizma olakšaće razmenu obaveštajnih podataka između civilnih bezbednosnih jedinica i vojske i organizovati redovne sastanke civilnih zvaničnika i vojnih oficira. Posmatrači očekuju da će na čelu tog odeljenja biti visoki civilni birokrata, a ne vojni oficir.

Ideja o novom koordinacionom telu za borbu protiv terorizma dugo je uživala vojnu podršku. Nepostojanje dijaloga i koordinacije između bezbednosnih agencija, obaveštajnih jedinica i vladinih zvaničnika je jedan od glavnih problema u borbi protiv terorizma, izjavio je Basbug prošle godine.

U okviru revizije strategije za borbu protiv terorizma, očekuje se da će TMYK nastaviti sastanke narednih nedelja. Među teškim pitanjima sa kojima se suočava je zahtev vojske za većim ovlašćenjima prilikom antiterorističkih operacija na terenu.

Vojni zvaničnici kažu da su nekim reformama koje je inicirala EU umanjene njihove nadležnosti u neophodnim bezbednosnim operacijama. Prema tim reformama, trupe moraju da dobiju odobrenje tužioca da bi pretresale pojedince ili privatnu imovinu -- što je hendikep koji vojska želi da okonča. Ona takođe želi da ograniči komunikacije u spornim oblastima kako bi presekla komunikacije među militantima PKK i osujetila podmetanje bombi na daljinsko aktiviranje. Među drugim zahtevima su duže trajanje pritvora za osumnjičene teroriste i limitiranje njihovog prava da se konsultuju sa advokatima, koje vojska optužuje da prenose poruke PKK-u.

Vlada AKP kaže da će analizirati nedavno pooštrene zakone o borbi protiv terorizma zemalja članica EU Španije i Britanije i planira da uvede nove zakone koji su u skladu sa standardima EU.