Strani građevinari žele da grade autoputeve u Makedoniji

10/09/2008

Makedonija nudi koncesije za izgradnju sedam deonica autoputa, uglavnom prema susednim zemljama.

Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja – 10/09/08

Izvođači radova žele da grade 560 kilometara puta u Makedoniji. [Arhivski snimak]

Četrdeset osam kompanija i konzorcijuma pokazalo je interesovanje na predkvalifikacionom konkursu za koncesije za sedam autoputeva u Makedoniji. Ministarstvo za saobraćaj i komunikacije kaže da su kompanije iz Evrope, Kine, Indije i Severne Amerike podnele pisma o namerama do krajnjeg roka koji je istekao 15. avgusta.

Ministarstvo će raspisati tender za projektovanje, izgradnju i finansiranje autoputeva koji će poboljšati povezanost uglavnom sa susednim zemljama. Radi se o sledećim putevima ukupne dužine 560 kilometara: od Romanovaca do Deve Baira prema Bugarskoj (70 kilometara); od obilaznog autoputa u Skoplju do graničnog prelaza Blace prema Kosovu (13 kilometara); od Gostivara do Međunarodnog aerodroma Ohrid (93 kilometara); od Bitolja do granice sa Albanijom (8 kilometara); od Medžitlija na granici sa Grčkom do Velesa (130 kilometara); od Velesa do granice sa Bugarskom (120 kilometara); i od Štipa do Miladinovaca pored Skoplja (49 kilometara).

Ministarstvo planira da u drugoj fazi tenderske procedure odluči kada će putevi biti stavljeni pod upravu koncesionara. Vlasnici koncesija takođe će imati krajnji rok da završe svoje investicije.

Ministarstvo kaže da bi potencijalni investitori trebalo da izrade glavni projekat sa analizama ekološkog uticaja i strukturom finansiranja projekta. Oni koji pobede na tenderu za koncesije moraće da održavaju deonice za koje su dobili koncesiju.

Prema ministarstvu, vladin cilj je da unapredi infrastrukturu za kopneni transport u sklopu svojih težnji vezanih za prijem u članstvo EU.

Eksperti hvale tender kao blagovremen potez i šansu za razvoj transportne mreže i vršenje korisnog sekundarnog uticaja na ekonomiju. Spor transport robe na evropska tržišta preko postojećih makedonskih puteva do sada je obeshrabrivao direktne strane investicije. Projekat će takođe povećati potražnju za nekretninama pored puteva i njihovu vrednost.

Eksperti takođe kažu da Skoplje duž tih puteva može da podstiče sekundarni razvoj, poput izgradnje motela, parkirališta, benzinskih stanica, prilaznih puteva istorijskim lokacijama i slično.

Bez obzira na to, još uvek postoje zabrinutosti u pogledu sveukupne održivosti projekta, poput one koju je izrazio bivši ministar saobraćaja i komunikacija Ljupčo Balkovski. On kaže da bi koncesije bile unosnije i privlačnije kada bi Makedonija sinhronizovala izgradnju autoputeva sa Bugarskom i Albanijom, svojim susedima na istočno-zapadnom koridoru.

U suprotnom, nedovoljan saobraćaj mogao bi da primora strane investitore da decenijama upravljaju putevima i naplaćuju putarinu kako bi nadoknadili svoje investicije. Korisnici koncesija koji se suoče sa velikim teškoćama mogli bi da naplaćuju veće putarine u kraćem periodu, uzrokujući nedaće vozačima u zemlji u kojoj je godišnji BDP po glavi stanovnika iznosio samo 5.760 evra u 2007. godini. "Država mora da razmišlja o alternativnim putevima za kompanije i pojedince koji ne žele ili ne mogu da plate korišćenje autoputeva", rekao je Balkovski.