Skupština Srbije ratifikovala SSP i sporazum sa Rusijom o gasu

10/09/2008

Zakonodavci su ratifikovali ključne sporazume sa EU i Rusijom, ali srpskim vlastima još uvek predstoji težak rad.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 10/09/08

Prema energetskom sporazumu, ruski Gazprom kupiće srpski NIS. [Arhivski snimak]

Srpski parlament ratifikovao je u utorak (9. septembra) dva dokumenta od velikog značaja za budućnost zemlje. Jedan od njih je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, a drugi energetski sporazum sa Rusijom, prema kojem će Gazprom kupiti srpski naftni monopol NIS.

Međutim, čak i pored tog koraka zakonodavaca, vlada će morati da uloži veliki napor da ti sporazumi stupe na snagu.

EU i Srbija potpisali su SSP 29. aprila, ali je 27-člani blok odmah suspendovao sporazum vezujući ga za punu saradnju Beograda sa haškim tribunalom za ratne zločine. Posle hapšenja Radovana Karadžića, Evropska komisija se trudi da privremeni trgovinski sporazum stupi na snagu već 15. septembra. Sporazumom bi se sproveo ekonomski deo SSP.

Međutim, izgledi za to i dalje su neizvesni. Jedan od članova EU Holandija insistira na tome da nijedan sporazum sa Srbijom ne treba da stupi na snagu dok Beograd ne izruči Hagu drugog glavnog optuženika za ratne zločine Ratka Mladića. Srpske vlasti nadaju se da bi pozitivan izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca mogao da navede Holandiju da ublaži svoj stav. Bramerc ove nedelje boravi u Beogradu da proceni situaciju.

Srpski lideri su pozdravili ratifikaciju SSP ocenivši to kao "istorijski trenutak" kojim se utire put zemlji da postane zvanični kandidat za članstvo u EU. Potpredsednik vlade Božidar Đelić nada se da bi Srbija mogla da dobije taj status već 2009, čime bi stekla pravo na nekoliko milijardi evra pomoći za ubrzavanje reformskog procesa.

Loša vest je to da politički konsenzus u Srbiji ostaje nedostižan. Opoziciona koalicija na čelu sa bivšim premijerom Vojislavom Koštunicom glasala je protiv ratifikacije, tvrdeći da Srbija ne može da se pridruži EU ako članovi Unije ne poštuju suverenitet Srbije na Kosovu. Srpska radikalna stranka (SRS) je u međuvremenu zamalo podržala SSP, ali je promenila svoj stav nakon intervencije lidera stranke Vojislava Šešelja u poslednjem trenutku.

Šešelj, optuženik za ratne zločine, nalazi se u zatvorskoj jedinici Haškog tribunala. Između njega i zamenika predsednika stranke i predsedničkog kandidata na četiri izbora Tomislava Nikolića, koji je pokušavao da reformiše i modernizuje SRS, dugo je tinjao sukob. Tenzije su dostigle vrhunac nakon što je Nikolić pristao da podrži ratifikaciju, da bi potom Šešelj iz zatvora rekao da ne odobrava to. SRS je sada podeljena, a Nikolić sa sobom odvodi određeni broj članova stranke kako bi osnovao novu političku grupu.

Na kraju je 140 od 250 poslanika glasalo za ratifikovanje SSP. Sa druge strane, energetski sporazum sa Rusijom prošao je bez ikakvih problema, sa 214 glasova u njegovu korist, ali se priča tu ne završava. U srpskoj vladi došlo je do razilaženja oko tog sporazuma. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je cena od 400 miliona evra koju je ponudila Moskva preniska. Prava vrednost kompanije je 2,2 milijarde evra, insistira on.

Dinkić je na čelu radne grupe koja želi da pregovara o ceni sa Rusima, koji su odbacili bilo kakvu pomisao o povećanju svoje ponude.

Drugi ministri u međuvremenu smatraju da cena nije tako važna. Oni ukazuju da tim sporazumom Srbija postaje deo projekta izgradnje gasovoda Južni tok, što obećava ne samo energetsku stabilnost zemlje, nego i značajne prihode od prenosa prirodnog gasa u Evropu.