Kosovo traži priznavanje od strane arapskih država

28/08/2008

Kosovo traži od arapskih država diplomatsko priznavanje, delimično i dokazivanjem kulturnog afiniteta.

Blerta Fonići-Kabaši za Southeast European Times iz Prištine -- 28/08/08

Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu govori na konferenciji "Kosovo i arapski svet" održanoj u ponedeljak (25. avgusta). [Laura Hasani]

Kosovski lideri u pozvali su ponedeljak (25. avgusta) arapske zemlje da priznaju nezavisnost Kosova, tokom konferencije "Kosovo i arapski svet" održane u Prištini. Među učesnicima bili su analitičari sa Bliskog istoka i lideri vlade i civilnog društva na Kosovu. Događaj je organizovao Forum 2015, konzorcijum kosovskih nevladinih organizacija.

"Građani Kosova mislili su da će arapske zemlje biti među prvim državama koje priznaju Kosovo", rekao je predsednik Fatmir Sejdiu. Umesto toga, jedine zemlje sa većinskim muslimanskim stanovništvom koje su priznale Kosovo do sada su Turska, Avganistan, Albanija, Senegal, Burkina Faso i Sijera Leone. Islamska konferencija ima 57 zemalja članica.

Sejdiu je naglasio uverenje javnosti da će arapske zemlje vrlo brzo priznati nezavisnost Kosova, ali je novinar i političar Veton Suroi kritikovao vladu zbog navodnog nepostojanja inicijative u spoljnoj politici. "Kosovo nema stvarnu... spoljnu politiku i nema viziju o tome", rekao je on.

"Kosovo intenzivno radi na procesu priznavanja i ova konferencija pomaže Kosovu", rekao je ministar inostranih poslova Skender Hiseni pravdajući vladu.

Libanski stručnjak Rizvan al Sajed, savetnik premijera svoje zemlje, rekao je da bi priznavanje Kosova od strane arapskog sveta koristilo Bliskom istoku, zato što bi predstavljalo primer samoopredeljenja za palestinski narod. "Priznavanje nezavisnosti Kosova će [pomoći da se ojačaju] kulturne veze između Kosova i arapskih država", rekao je al Sajed.

Učesnici konferencije generalno su naglašavali zajedničko nasleđe Kosova i arapskih država kao razlog za uspostavljanje diplomatskih odnosa. Pored muslimanske većine, oni dele "bogatu tradiciju... zajedničko nasleđe Otomanskog carstva", rekao je Suroi.

U intervjuu redakciji programa BBC na albanskom jeziku, al Sajed je odlaganje priznavanja od strane arapskih država pripisao uglavnom dvoma faktorima. Prvo, "četiri ili pet" arapskih država ima dobre odnose sa Rusijom i Srbijom. Drugo, one zemlje sa velikim, potencijalno neposlušnim manjinskim stanovništvom, kao što su Kurdi, Berberi ili hrišćani, strahuju da bi priznavanjem Kosova podstakli buduće podele sopstvenih zemalja.

Međutim, on je na konferenciji izrazio nadu u pogledu Kosova, rekavši da je arapsko diplomatsko priznavanje "pitanje meseci".

U još jednoj ohrabrujućoj izjavi, turski ministar za međunarodnu saradnju Said Jazidžioglu potvrdio je da Ankara radi na tome da pomogne Kosovu da bude priznato od arapskih država što pre. "Turska lobira za priznavanje Kosova", rekao je on.