Zvaničnici EU smatraju da postoji opasnost da Ukrajina postane sledeća meta Rusije

28/08/2008

Nekoliko zvaničnika EU izrazilo je u sredu zabrinutost da Rusija možda razmatra dalje vojne akcije protiv drugih bivših sovjetskih republika, a posebno Ukrajine.

(AP, Rojters, AFP, BBC, Gardijan, Indipendent - 28/08/08; AFP, AP, DPA, BBC, FT, VOA - 27/08/08; RFE/RL - 24/08/08)

Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband otputovao je u Ukrajinu da razgovara o, kako je rekao, "koaliciji protiv ruske agresije". [Geti Imidžis]

Nedavna ruska invazija na Gruziju i izjave da se ne plaši ničega, uključujući novi Hladni rat, izazvale su zabrinutost da Moskva možda planira slične akcije i protiv drugih bivših sovjetskih republika.

"To je veoma opasno... postoje i drugi ciljevi za koje bi se moglo pretpostaviti da su ciljevi Rusije, preciznije Krim, Ukrajina i Moldavija", rekao je u sredu (27. avgusta) francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner.

On je to izjavio dan nakon što je ruski predsednik Dimitrij Medvedev potpisao uredbe kojima se priznaju nezavisnost otcepljenih regiona u Gruziji Južne Osetije i Abhazije, što je Zapad žestoko kritikovao kao povredu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije.

Ignorišući pozive brojnih međunarodnih organizacija i zvaničnika, Rusija takođe nije ispunila ključni uslov iz sporazuma o primirju od 12. avgusta, da povuče sve svoje trupe sa teritorije uže Gruzije. To i izjava Medvedeva od utorka da se Rusija "ne plaši ničega, uključujući mogućnost novog Hladnog rata" povećalo je uloge u kavkaskoj krizi.

Moskva se snažno protivi nastojanjima Gruzije i Ukrajine vezanim za evroatlantsku integraciju. Neki veruju da bi -- nakon što se izborila sa Gruzijom -- sada mogla da se usredsredi na Ukrajinu, na čijem se Krimskom poluostrvu i dalje nalazi ruska crnomorska flota. Brojni lokalni Rusi, većinska etnička zajednica na ostrvu, navodno su dobili ruske pasoše poslednjih godina. Moskva smatra da se tim korakom daje državljanstvo i da nosioci onda stiču pravo na vojnu zaštitu ako je to potrebno.

"Ukrajina bi mogla da bude sledeća meta političkog pritiska Rusije", izjavio je komesar za proširenje EU Oli Ren tokom svog govora u sredu, prenosi AFP. On je pozvao EU da uputi jasan politički signal Ukrajini da može da se pridruži Uniji kada ispuni kriterijume za članstvo.

Ren je takođe rekao da "Rusija takođe ne može da podnese ideju da će se NATO proširiti na njene južne susede, pa je namerno stvorila napetost u regionu".

Kijev je dobio uveravanja u vezi sa izgledima za pristupanje 26-članoj Alijansi tokom sastanka Komisije NATO-a i Ukrajine održanog u sredu u Briselu.

Ambasadori Alijanse "ponovili su odluku, koju su doneli šefovi država i vlada zemalja NATO-a na samitu u Bukureštu, u vezi sa evroatlantskim aspiracijama Gruzije i Ukrajine", navodi se u saopštenju objavljenom posle sastanka.

Lideri NATO-a razmotriće da li da ponude Akcioni plan za članstvo dvema zemljama na svom sledećem sastanku u decembru.

U međuvremenu, britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband izrazio je podršku težnjama Ukrajine za prijem u NATO prilikom posete Kijevu u sredu.

"Nismo zaboravili svoje obaveze prema vama", izjavio je on, a prenosi britanski dnevnik Gardijan.

On je pozvao Rusiju da izbegne otpočinjanje novog Hladnog rata, ukazujući da će na kraju pretrpeti "ekonomske i političke gubitke".