Eksperti se osvrću na Ohridski sporazum

20/08/2008

Sedam godina nakon što su borbe u Makedoniji okončane Ohridskim sporazumom, javni natpisi su dvojezični. Etničke manjine uživaju mnogo bolju zastupljenost u državnim službama. Međutim, neka pitanja ostaju.

Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja -- 20/08/08

Vlada je obeležila sedmu godišnjicu Ohridskog okvirnog sporazuma. [Tomislav Georgiev]

Ohridski okvirni sporazum koji je stupio na snagu 2001. godine doneo je Makeodniji mir, bolju saradnju između etničkih zajednica i veća prava manjina. Mnogi eksperti smatraju da je to jedan od najuspešnijih sporazuma u regionu za stvaranje funkcionalne, multinacionalne države.

Predstavnici vladajuće stranke VMRO-DPMNE nikada ranije nisu prisustvovali obeležavanju godišnjice sporazuma koju organizuje Demokratska unija za integraciju (DUI), albanska manjinska stranka nastala iz Oslobodilačke nacionalne armije (ONA).

Međutim, ove godine, vlada na čelu sa VMRO-DPMNE održala je svečanost 13. avgusta povodom godišnjice. Posmatrači su to videli kao napredak koji je rezultat koalicije između VMRO-DPMNE i DUI, nešto što je do nedavno bilo nemoguće.

Statistika pokazuje da je došlo do velikih promena od 2001. godine. Procenat državnih službenika iz redova etničkih manjina popeo se sa 4 odsto na skoro 17 procenata, mada zastupljenost manjina u vladi i dalje zaostaje u poređenju sa onom kod generalnog stanovništva. Prema popisu iz 2002. godine, samo etnička albanska manjina čini 23 odsto stanovništva.

Promena je svuda vidljiva. Albanska zastava viori se legalno ispred multietničkih opština. U gradovima u kojima manjine čine 20 odsto stanovništva ili više saobraćajni znaci i natpisi na zgradama su dvojezični ili trojezični.

Međutim, eksperti smatraju da je najvažniji deo sporazuma sprečavanje građanskog rata. Čak i danas postoje različiti nazivi za ono što se desilo u Makedoniji 2001. godine -- pobuna, sukob ili unutrašnji konflikt ograničenih razmera.

Hvaleći sporazum zbog donošenja mira, Džejms Pardju, američki posrednik u Makedoniji u leto 2001. godine, izjavio je skopskoj TV stanici Kanal 5: "Da su [borbe] prerasle u rat punih razmera to bi uništilo Makedoniju kao zemlju".

Drugi ukazuju na postojeće političke probleme. Jedan od učesnika mirovnih razgovora 2001. godine, profesor prava Ljubomir Frčkovski sa skopskog Univerziteta Svetog Ćirila i Metodija, kaže da Skoplje tek treba da reši pitanje korišćenja albanskog jezika. Kreatori politike odlučili su da donesu zakon o upotrebi jezika, mada se sporazumom eksplicitno ne odobrava taj kurs.

Drugi profesor prava Vlado Popovski rekao je da sporazum, mada su njime ostvarene mnoge stvari, još uvek nije pomogao privremeno raseljenim licima. Te odredbe i dalje nisu sprovedene zbog mogućnosti nastavka nereda u selu Aračinovo u okolini Skoplja i u regionu Lipkova.

Prema podacima vlade, raseljen je 771 etnički Makedonac iz sela u zapadnoj Makedoniji. Oni su se obratili premijeru Nikoli Gruevskom zato što čak ni posle sedam godina nisu osećali da je bezbedno da se vrate u svoje bivše domove.