Bugarska razmatra načine za smanjenje broja tužbi za kršenje ljudskih prava

06/08/2008

Bugarska plaća stotine hiljada evra godišnje u odštetama koje odredi Evropski sud za ljudska prava.

(Sofija Eho - 13/06/08; SNA, Medijapul, Dnevnik, Bugarsko ministarstvo pravde - 10/06/08; Evropski sud za ljudska prava)

Ministarka pravde Miglena Tacheva pozvala je na hitne mere za smanjenje niza tužbi vezanih za navodno kršenje ljudskih prava u Bugarskoj. [Arhivski snimak]

Izražavajući zabrinutost zbog povećanja broja primedbi protiv Bugarske podnetih Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP) poslednjih godina, ministarka pravosuđa Miglena Tačeva pozvala je na hitne mere za suprotstavljanje toj alarmantnoj tendenciji.

Bugarska je od 1999. godine platila preko 950.000 evra u odštetama koje je odredio taj sud sa sedištem u Strazburu i još 76.000 evra u nagodbama, rekla je Tačeva tokom rasprave za okruglim stolom u Sofiji održane ranije ovog leta. Krajem 2007. godine bilo je 1.835 otvorenih postupaka protiv Bugarske, a broj novih slučajeva prosleđenih njenom ministarstvu samo tokom te godine dostigao je 127. Ako se trenutna tendencija nastavi, taj broj će nastaviti da se povećava i ove godine, upozorila je ona.

Glavni cilj je da se smanji obim povreda osnovnih prava koje dovode do podnošenja primedbi u ESLJP, rekla je Tačeva. Ona je takođe pozvala da se preduzmu mere da se nacionalno zakonodavstvo u potpunosti uskladi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, po kojoj je i uspostavljen sud u Strazburu.

Prema godišnjem izveštaju ESLJP za 2007, ukupan broj presuda protiv Bugarske u prošloj godini iznosio je 53, a 51 je uključivao bar jedan prekršaj. Najčešći prekršaji odnosili su se na pravo na slobodu i bezbednost (19), pravo na blagovremeni postupak (19) i pravo na efektivan pravni lek (17).

Odštete određene presudama ESLJP isplaćuju se iz saveznog budžeta -- odnosno novcem poreskih obveznika.

U svom obraćanju za okruglim stolom, kojem su prisustvovali predstavnici vlade, parlamenta, pravosuđa, univerziteta i nevladinih organizacija, Tačeva je pozvala na zakonske izmene kojima bi se omogućila smena istražnih sudija čije odluke dovedu do podnošenja tužbi protiv Bugarske u Strazburu.

Ona je zatražila da se formira ekspertska radna grupa koja bi razvila strategiju za prevazilaženje razloga za presude ESLJP protiv Bugarske i rešavanje problema koji iz njih proizlaze.

Ideja je da se osigura mehanizam da ljudi dobiju nadoknadu za štetu koju su pretrpeli, a da ne moraju da idu u sud u Strazburu, rekla je ona. To bi takođe dosta ubrzalo proces, s obzirom da primedbe koje se trenutno razmatraju u ESLJP datiraju iz 1998, dodala je Tačeva.

Prema statistici ESLJP o broju predmeta suda iz 2007, 1.835 otvorenih slučajeva vezanih za Bugarsku svrstavaju je na 11. mesto među 47. članova Saveta Evrope i potpisnika konvencije o ljudskim pravima. Zemlje sa najvećim brojem otvorenih predmeta su Rusija (20.296), Turska (9.173) i Rumunija (8.275). One međutim mnogo bolje stoje nego Bugarska po glavi stanovnika kada se poredi broj primedbi protiv tih zemalja koji je 2007. godine stigao pred telo ESLJP koje donosi odluke o slučajevima