Gruevski traži pomoć NATO-a i OEBS-a u vezi sa pitanjem makedonske manjine

31/07/2008

Makedonski premijer Nikola Gruevski pojačao je svoju kampanju da Atina prizna postojanje makedonske manjine u Grčkoj, upućujući pisma međunarodnim telima kao što su NATO i OEBS.

Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja -- 31/07/08

Manjinska pitanja su pre svega odgovornost zemalja članica EU, napisao je predsednik EK Žoze Manuel Barozo. [Geti Imidžis]

Nakon svojih ranijih zahteva koje je uputio EK i predsedniku grčke vlade, makedonski premijer Nikola Gruevski poslao je u sredu (30. jula) pisma NATO-u, OEBS-u, zemljama članicama Saveta bezbednosti UN-a i zemljama članicama G-8, tražeći da mu pomognu da izvrši pritisak na Grčku da prizna postojanje makedonske manjine unutar svojih granica.

Politika Grčke bazira se na tome da nema osnova da se osobe koje govore slovenski jezik, a koje žive u severnoj Grčkoj, opišu kao "makedonska" etnička grupa.

Gruevski je početkom jula uputio slična pisma predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu, grčkom premijeru Kostasu Karamanlisu i generalnom sekretaru UN-a Ban Ki-Munu.

U svom pismu Barozu, Gruevski je rekao da grčke vlasti godinama osporavaju prava Makedonaca na njihov identitet, što je u suprotnosti sa međunarodnim pravom. On je pozvao predsednika EK da osigura zaštitu prava na slobodno izražavanje etničke pripadnosti u Grčkoj. "Mi očekujemo da Grčka, kao članica EU i NATO-a, počne da ispunjava preporuke Evropske komisije", napisao je Gruevski.

Mada EK snažno podržava osnovna prava i slobode, EU ne može da rešava pitanja kao što su identitet manjina, njihova prava, sticanje državljanstva i restitucija imovine, koja se pojavljuju u njenim državama članicama, odgovorio je Barozo 25. jula.

Prema Barozovim rečima, manjinska pitanja su primarno odgovornost država članica. Barozo kaže da žali što dve države imaju te bilateralne probleme. Fundamentalni aspekt evropske orijentacije je da se takvim teškoćama prilazi u konstruktivnim duhu i duhu saradnje, sa otvorenošću za dijalog i pronalaženje sporazumnog puta napred, savetovao je on.

Održavanje susedskih odnosa ostaje od suštinskog značaja za napredak Makedonije u pravcu EU, dodao je on.

Nakon što je dobio odgovor, Gruevski je izjavio da će Makedonija nastaviti da se zalaže kod međunarodne zajednice za prava makedonskog stanovništva u Grčkoj.

U još jednom pokušaju da pridobije podršku međunarodne zajednice, makedonski ministar inostranih poslova Antonio Milošoski pisao je komesaru EU za multijezičnost Leonardu Orbanu.

"Grčka ne poštuje lingvističku različitost makedonske manjine. Taj problem je obrađen u izveštajima EK o rasizmu i netoleranciji, kao i u posmatračkom izveštaju grčkog Helsinškog komiteta i izveštajima drugih nevladinih organizacija", napisao je Milošoski.

Iako mnogi kažu da EU ima ovlašćenja u pogledu tog pitanja, drugi navode da je to u nadležnosti Saveta Evrope. Kao i ostali, i on je reagovao konstatujući da Grčka ne priznaje manjine na svojoj teritoriji.

Karamanlis je izjavio da Atina nema nameru da raspravlja o takvim pitanjima koja, kako je rekao, izlaze iz okvira nastojanja da se reši dugotrajni spor Grčke i Makedonije oko imena. On je ukazao da se, ako postoje imovinska pitanja, te osobe mogu žaliti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.