Makedonija će se usredsrediti na evroatlantsku integraciju i regionalnu stabilnost

11/07/2008

Pridruživanje Makedonije NATO-u deo je posvećenosti Alijanse regionu, izjavio je ministar inostranih poslova Antonio Milososki saradniku Southeast European Times-a Goranu Trajkovu.

Goran Trajkov za Southeast European Times iz Skoplja – 11/07/08

Makedonski ministar inostranih poslova Antonio Milososki. [Tomislav Georgiev]

Southeast European Times: Kakvi su izgledi Makedonije da uskoro postane član NATO-a?

Ministar inostranih poslova Antonio Milososki: Čak i pre samita u Bukureštu svi članovi NATO-a, osim jednog, jasno su potvrdili da je Makedonija ispunila sve relevantne kriterijume za članstvo u Alijansi. Poziv Makedoniji za prijem u članstvo odložen je zbog opstrukcije Grčke, što je na žalost zloupotreba članstva u NATO-u od strane Grčke na štetu kredibiliteta i opštih interesa Alijanse.

Uprkos tome, NATO je organizacija koja ima strategiju integracije. Stoga politika blokiranja proširenja NATO-a nije održiva dugoročno gledano, bez obzira na njen skriveni motiv. Zato integracija Makedonije u NATO ne samo da je verovatna, nego je i strateška obaveza Alijanse prema jugoistočnom krilu Evrope.

SETimes: Spor oko imena između Makedonije i Grčke trajao je godinama. Da li vidite skoro okončanje spora i u kojem smeru mislite da će se pregovori odvijati?

Milososki: Osporavanje imena Makedonije [predstavlja] presedan u međunarodnim odnosima [kada] veća zemlja kao što je Grčka spori pravo na nacionalno samoopredeljenje manje miroljubive zemlje kao što je Makedonija. Stavovi Grčke vezani za ovaj spor oko imena izvan su demokratskih principa i time sprečavaju [rešenje].

Pored toga, ovaj spor je iskomplikovan iracionalnim strahom nekih grčkih političara u pogledu etničkih manjina, što je pitanje koje je u suprotnosti sa državnom strategijom za čistu grčku naciju. Naime, pomenuo bih stav bivšeg premijera Grčke [Konstantina] Micotakisa koji je u predgovoru knjige U ime Makedonije svog političkog savetnika Teodorosa Skilakakisa rekao da ne bi bio zabrinut oko imena zemlje… ali je zabrinut mogućnošću da bi moglo da se otvori novo pitanje manjine.

SETimes: Šta vi mislite o parlamentarnim izborima održanim 1. juna? Kako ih ocenjujete?

Milososki: Izbori u Makedoniji [1. juna] pokazali su dve glavne crte -- jednu staru i jednu novu. Stara je da mala grupa pojedinaca ili grupa i dalje veruje da politička prednost može da se stekne kroz nepravilnosti. Ali državne institucije reagovale su svuda gde je bilo dokaza i mi očekujemo da će posle sudskih procedura te osobe biti kažnjene u skladu sa zakonom.

Nova stvar na ovim izborima je da su prvi put makedonski građani glasali proaktivno -- podržali su politiku vlade na vlasti. To je nova karakteristika ovih izbora.

SETimes: Da li će biti promena u makedonskoj spoljnoj politici u naredne četiri godine?

Milososki: Makedonska spoljna politika zasnovana je na širem političkom, međuetničkom i socijalnom konsenzusu i ostaće na tom kursu. Naš cilj je evroatlantska integracija zemlje i saradnja sa našim susedima, usmerena na stabilnost u regionu, kao i aktivni doprinos mirovnim misijama NATO-a.

SETimes: Očekujete li da će Makedonija dobiti datum za početak pregovora o članstvu u EU do kraja ove godine?

Milososki: Makedonija je spremna da ispuni kriterijume Evropske komisije za dobijanje datuma za početak pregovora o pridruživanju do kraja ove godine. Zemlja ima i političke i administrativne mogućnosti da uđe u pregovore o članstvu u EU. Svesni smo da pregovori nisu ni lak ni kratak proces.

Međutim, iskustvo zemalja bivše Jugoslavije -- kao što je Slovenija, koja je već član EU, i Hrvatska, koja je u toku pregovora -- biće nam od velike pomoći, zato što naši politički, ekonomski i administrativni sistemi imaju puno sličnosti.

SETimes: Šta bilateralni sporazum između Makedonije i Sjedinjenih Država -- potpisan posle aprilskog samita NATO-a -- znači za budućnost Makedonije?

Milososki: Dokument o Strateškom partnerstvu između Sjedinjenih Država i Makedonije je potvrda naše dugotrajne saradnje i međusobnog poverenja i predstavlja vrlo čvrstu osnovu za produbljivanje bilateralnih odnosa na više polja.