Turska vladajuća stranka poriče islamizam na sudu

04/07/2008

Vladajuća AKP rekla je Ustavnom sudu da nema skrivene namere da uvede vladavinu islama u zemlji. Najviši turski sud će, kako se očekuje, izreći presudu u vezi sa tom politički ugroženom strankom za četiri do pet nedelja.

Ajhan Šimšek za Southeast European Times -- 04/07/08

Potpredsednik vlade Džemil Čiček rekao je Ustavnom sudu u četvrtak (3. jula) da je većina tvrdnji u optužnici zasnovana na pogrešnim informacijama ili na izveštajima medija. [Geti Imidžis]

Turska vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) branila se u četvrtak (3. jula) pred Ustavnim sudom od optužbi da ima skrivene namere da uvede vladavinu islama u toj sekularnoj zemlji.

Potpredsednik vlade Džemil Čiček i istaknuti poslanik Bekir Bozdag rekli su najvišem sudu zemlje tokom sednice koja je trajala šest i po sati da je glavni cilj stranke da dalje demokratizuje zemlju, uz poštovanje vere i vrednosti građana, a ne da insistira na islamizaciji.

Glavni tužilac Abdurahman Jalčinkaja ukazao je sudu u utorak da je AKP postala "žarište" aktivnosti usmerenih na uništavanje sekularnog karaktera države. On je opisao moguću islamsku vladavinu kao "jasnu i prisutnu" opasnost po Tursku.

Jalčinkaja je tražio da se stranka zatvori i da se 71 vodećoj ličnosti te stranke -- uključujući premijera Tajipa Erdogana -- zabrani bavljenje politikom na pet godina. Glavni tužilac je u optužnici naveo razna saopštenja i programe AKP, za koje je ustvrdio da su deo šireg plana za uništavanje sekularnog sistema i uvođenje vladavine islama.

Među stvarima koje je naglasio su postavljenja islamista na hiljade državnih pozicija, zabrana prodaje alkohola u restoranima koje vode vlasti AKP, pokušaji da se prošire studije Korana i konačno kontroverzna odluka da se ženama dozvoli da nose marame na univerzitetima, što se generalno tumači kao ideološki simbol.

Čiček je rekao sudu da je većina tvrdnji u optužnici zasnovana na pogrešnim informacijama ili na izveštajima medija. On je dao razne primere reformi koje je pokrenula AKP. Potpredsednik vlade takođe je ustvrdio da bi zabrana AKP bila u suprotnosti sa glavnim međunarodnim sporazumima o ljudskim pravima, pre svega sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koju je Turska ratifikovala.

Uprkos odbrani AKP na više stotina strana i pozivima EU da se to ne učini, mnogi analitičari predviđaju da će stranka biti zabranjena -- što je bila sudbina nekih islamskih stranaka u prošlosti, uključujući Refah Partisi i Fazilet Partisi. Međutim, za razliku od AKP, te bivše islamske stranke usvajale su tvrdokornije stavove i inicirale veoma kontroverzne programe. AKP opisuje sebe ne kao islamsku, nego kao "konzervativnu demokratsku" stranku, i zauzima proevropski stav.

"[Turski građani] ne vide jasnu i otvorenu pretnju demokratiji. Tako da ako stranka bude zabranjena i predmet dođe pred [Evropski sud za ljudska prava], sud može da zaključi da Turska nije bila u pravu kada je zabranila stranku", rekao je televiziji CNN Turk Riza Turmen, bivši turski sudija u Evropskom sudu za ljudska prava. On predlaže da sud uputi oštro upozorenje stranci da treba da poštuje demokratski i sekularni karakter države, a ne da je zatvori.

Presuda se očekuje za četiri do pet nedelja. Najmanje sedam od 11 sudija mora da glasa za zatvaranje da bi sud zatvorio neku političku stranku. Ako AKP bude zatvorena njeni poslanici mogli bi da se prestroje u novu stranku. U izveštajima turskih medija ukazuje se da su zvaničnici AKP već počeli sa tim pripremama. Ako Erdoganu bude zabranjeno bavljenje politikom, očekuje se da će on kontrolisati novu stranku iz senke.