U izveštaju Svetske banke navodi se da bi regionalna integracija mogla da pomogne pridruživanju EU

11/06/2008

Za zemlje zapadnog Balkana dublja regionalna integracija je stepenik ka konačnom članstvu u EU, navodi se u izveštaju Svetske banke objavljenom u utorak.

(MIA - 11/06/08; Svetska banka - 10/06/08)

"Snažna ekonomska opravdanost dublje integracije unutar zapadnog Balkana koju pruža ovaj izveštaj će, nadamo se, pomoći da se motiviše unapređivanje regionalne stabilnosti", rekao je Sandžej Katurija, vodeći ekonomista Svetske banke i glavni autor izveštaja. [Svetska banka]

Zemlje zapadnog Balkana mogu da ostvare brži napredak ka pridruživanju EU produbljivanjem međuregionalne integracije, ukazala je Svetska banka u izveštaju objavljenom u utorak (10. juna).

S obzirom na njihovu geografsku i kulturnu bliskost i druge specifične karakteristike, zemlje zapadnog Balkana posebno su dobro pozicionirane za regionalnu integraciju, navodi banka.

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija su u različitim fazama procesa pridruživanja EU. Hrvatska je počela pregovore o članstvu sa Unijom 2005. godine i mogla bi da postane 28. punopravna članica bloka 2010. godine. Makedonija, koja je takođe zvanični kandidat za prijem u EU, nada se da će dobiti datum početka pregovora o pridruživanju do kraja ove godine.

Albanija, Crna Gora i Srbija potpisale su Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Unijom, napravivši time značajan prvi korak ka konačnom članstvu. Bosna i Hercegovina (BiH) potpisaće SSP 16. juna, dok se za Kosovo očekuje da počne proces kada se reše pitanja vezana za status.

Prema Svetskoj banci, zemlje zapadnog Balkana trebalo bi da teže međuregionalnoj integraciji, zato što za većinu njih do pridruživanja neće doći još neko vreme.

"U međuvremenu, regionalna integracija može da pomogne da se osiguraju direktne strane investicije (DSI) i izvoz, čime bi se unapredili izgledi za održivi rast", navodi se u izveštaju. "Takođe, s obzirom da bi se veći deo procesa regionalne integracije najbolje obavio napredovanjem u usvajanju relevatnog acquisa EU, to zapravo može da pomogne da se skrati period čekanja pridruživanja."

Sve balkanske zemlje potpisnice su sporazuma CEFTA iz 2006, kojim se liberalizuje međuregionalna trgovina. Međutim, njihovi trgovinski odnosi sa EU uređeni su kroz SSP, za zemlje koje su potpisale sporazum.

Zemljama koje još uvek nisu završile taj korak, EU je dala dalekosežne trgovinske koncesije kroz takozvane "autonomne trgovinske mere do 2010".

Dublja integracija unutar zemalja CEFTA, uključujući uspostavljanje jedinstvenog upravljanja graničnim kontrolnim punktovima, doprineće razvijanju većeg tržišta i boljem kvalitetu usluga, a time će region privući preko potrebne DSI, ističe banka.

Sve zemlje zapadnog Balkana, osim Makedonije, doživele su u prošloj deceniji godišnje stope rasta preko 5 odsto, naglasila je banka, dodajući da su se čak i u Makedoniji stope rasta ubrzale od 2003. godine.

Međutim, region se sada suočava sa izazovima promene međunarodne i unutrašnje klime, sa manjim trgovinskim povlasticama i povećanom izvoznom konkurencijom.

"Da bi smanjile još uvek visoke stope siromaštva i radilo u pravcu pridruživanja EU, zemlje zapadnog Balkana treba da unaprede -- a potom i održe -- svoj učinak na polju ekonomskog rasta", navodi se u izveštaju.

U skopu drugih koraka, visoki zvaničnici se pozivaju da se fokusiraju na razvoj ljudskog kapitala i preduzmu korake za izbegavanje nestašica energije. Takođe se poziva na smanjenje telekomunikacionih troškova.