Srpski izbori smatraju se prekretnicom

08/05/2008

Srbi će u nedelju odlučiti da li žele da ubrzaju integraciju u EU ili ostanu usredsređeni na Kosovo.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 08/05/08

Očekuje se da će Srpska radikalna stranka u nedelju osvojiti 91 od 250 mesta u parlamentu. [Davor Konjikušić]

Kako se kampanja u Srbiji bliži kraju, birači su podeljeni između krajnje desničarske Srpske radikalne stranke i koalicije oko Demokratske stranke predsednika Srbije Borisa Tadića.

Dok se demokrate zalažu za brzo pridruživanje Srbije EU kao prioritet, radikali kažu da je najvažnija stvar za Srbiju da očuva Kosovo kao deo Srbije i da bi put ka EU trebalo da bude odložen ako to znači odricanje od pokrajine, koja je proglasila nezavisnost 17. februara.

Srpska vlada se raspala 8. marta zbog neslaganja između premijera Vojislava Koštunice i Tadićeve stranke oko Kosova i dalje evropske integracije.

Koštunica i njegova Demokratska stranka Srbije (DSS) veruju da zemlja ne bi trebalo da se pridružuje EU dok zemlje članice Unije ne priznaju suverenitet Srbije nad Kosovom. Nezavisnost Prištine do sada je priznalo 20 od 27 zemalja članica EU.

Prema istraživanju javnog mnjenja koje je krajem aprila sprovela agencija Medium Galup, Srpska radikalna stranka mogla bi na izborima u nedelju (11. maja) da osvoji 91 od ukupno 250 mandata u parlamentu.

Tadićeve demokrate verovatno će osvojiti 88 mesta, dok se očekuje da će Koštunicina stranka dobiti 30.

Socijalistička partija Srbije, koja takođe naglašava suverenitet nad Kosovom kao prioritet, mogla bi da osvoji 16 mesta, dok se Liberalno demokratska partija, koja se zalaže za brzu integraciju u EU, nada da će dobiti 15 mesta. Ostala poslanička mesta verovatno će otići strankama koje predstavljaju etničke manjine.

Formiranje nove vlade moglo bi još jednom da zavisi od Koštunice, koji je takođe igrao ključnu ulogu posle dva prethodna izborna ciklusa. Analitičari kažu da je teško poverovati da će, posle toliko nesuglasica, Koštunica ponovo izabrati demokrate za partnere.

On međutim nije direktno pomenuo bilo kojeg budućeg koalicionog partnera, tako da će Srbija verovatno biti svedok iscrpljujućih razgovora o formiranju nove vlade. Možda neće biti moguće formirati novu vladu bez trećeg partnera. Mnogo toga bi moglo da zavisi od socijalista, koji se nisu izjašnjavali o potencijalnoj koaliciji.

Jedno od glavnih pitanja u kampanji je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. Tadićeve demokrate pozdravile su sporazum kao izuzetno važan za Srbiju, dok su Koštunica i radikali rekli da će ga poništiti ako osvoje većinu u parlamentu.

Posle potpisivanja 29. aprila, Tadić je opisao SSP kao dokument koji će otvoriti put ekonomskom napretku i pomoći u borbi oko Kosova.

Međutim, Koštunica i radikali kažu da je to "protivustavan i antidržavni čin", ravan indirektnom priznavanju nezavisnosti Kosova.

Zbog zajedničkog stava oko SSP, mnogi analitičari predviđaju da će se Koštunica udružiti sa radikalima. Mogućnost takve koalicije zabrinjava Zapad i prozapadne stranke u Srbiji. Oni brinu da bi vlada DSS-a i radikala ne samo poništila SSP, nego i prekinula saradnju sa Haškim tribunalom za ratne zločine, vodeći Srbiju u izolaciju od Evrope.