Istraživanje pokazuje da su srpski birači polarizovani uoči majskih izbora

25/04/2008

Srbija se očigledno kreće ka rezulattu parlamentarnih izbora u maju koji neće doneti jasan ishod, sudeći po istraživanju objavljenom u četvrtak koje je takođe pokazalo da radikali vode u odnosu na prozapadne demokrate.

(Blic - 25/04/08; AP, AFP, DPA, AKI, Balkan Insajt, B92 - 24/04/08)

Posmatrači vide majske izbore kao izbor između uspostavljanja tešnjih veza sa EU, zašta se zalaže predsednik Boris Tadić, i zbližavanja sa Rusijom. [Geti Imidžis]

Ultranacionalistička stranka vodi u odnosu na prozapadne demokrate uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji 11. maja, ali je malo verovatno da će dobiti potpunu većinu, pokazuje anketa objavljena u četvrtak (24. april).

Prema anketi kojom je obuhvaćeno 2.732 ispitanika, a koju je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u periodu između 14. i 20. aprila, Srpska radikalna stranka (SRS) bi hipotetički pobedila prošle nedelje, nadmašujući proevropski blok na čelu sa Demokratskom strankom predsednika Borisa Tadića (DS).

Mada anketari CeSID-a nisu dali ni procente ni marginu greške, svetske novinske agencije protumačile su te rezultate kao 36,5 odsto podrške birača za SRS i 33,5 odsto za DS.

Narodna koalicija, na čelu sa Demokratskom strankom Srbije (DSS) odlazećeg premijera Vojsilava Koštunice, bila bi na dalekom trećem mestu sa 12, 5 odsto glasova.

Dve druge stranke -- Liberalno demokratska partija (LDP) Čedomira Jovanovića i Socijalistička partija Srbije (SPS) bivšeg predsednika Slobodana Miloševića -- verovatno će preći izborni cenzus od 5 odsto za ulazak u parlament.

Anketari veruju da će između 4,3 miliona i 4,7 miliona od ukupno 6.723.762 registrovanih birača glasati 11. maja. Oni su takođe primetili da je procenat srpskih birača koji redovno ne izlaze na izbore uporediv sa procentom u drugim zemljama i iznosi 12 do 13 odsto.

Vlada je zakazala vanredne izbore prošlog meseca, posle neminovne podele u vladajućoj koaliciji -- između Koštunicine sve nacionalističkije DSS i prozapadnih stranaka DS i G17 Plus. Oni nisu mogli da se slože oko dalje integracije Srbije u EU, nakon što je većina država članica Unije priznala proglašenje nezavisnosti Kosova.

Srpski birači su "izuzetno polarizovani" izjavio je anketar Srećko Mihajlović AP-u, izdvajajući odnose zemlje sa EU kao glavni razlog.

Posmatrači zato vide majske izbore kao izbor između uspostavljanja tešnjih veza sa EU, zašta se zalaže Tadić, ili umesto toga zbližavanje sa Rusijom, što preferira SRS.

Međutim, s obzirom da ni SRS ni DS verovatno neće imati potpunu većinu posle izbora sledećeg meseca, koja god stranka bude imala više glasova moraće da traži koalicione partnere, a mogući izbor su, kako se smatra, Koštunica i socijalisti.

To bi lidera DSS ponovo učinilo uticajnim faktorom u formiranju vlasti, što je u poslednje vreme često bila njegova uloga.

S obzirom na konstantne nesuglasice između DS i DSS, analitičari smatraju da nova koalicija Tadića i Koštunice nije moguća. Prema njihovom najverovatnijem scenariju, DSS će se udružiti sa SRS-om, a SPS će verovatno postati najmanji partner u koaliciji.

Takav savez mogao bi da ima 138 mandata u novom parlamentu koji broji 250 poslanika, piše DPA.

Neuspeh da se formira vlada doveo bi do novih izbora i nastavio bi se politički zastoj, što bi oštetilo srpsku ekonomiju. To bi takođe otežalo, ako ne i potpuno onemogućilo, preduzimanje bilo kakvih konkretnih koraka ka integraciji u EU.

Zapad, zabrinut da bi zemlja mogla ili da se vrati nazad u ultranacionalizam ili se zaglibi u stagnaciju, trudio se da pruži Srbiji nadu evropske budućnosti. Međutim, ta uveravanja takođe su izbalansirana konstantnim insistiranjem da Beograd mora da izruči odbegle optuženike za ratne zločine, uključujući bivšeg generala bosanskih Srba Ratka Mladića.

Ministar inostranih poslova Holandije -- koja čvrsto insistira na izručenjima kao na preduslovu za dalji napredak ka integraciji -- u četvrtak je nagovestio da je njegova zemlja možda voljna da pokaže fleksibilnost oko tog pitanja.

"Želimo jasno da stavimo do znanja da nemamo ništa protiv Srbije", rekao je poslanicima ministar inostranih poslova Maksim Ferhagen, ukazujući da bi pobeda srpske krajnje desnice još više smanjila mogućnost da se Mladić ikada suoči sa pravdom. "Želim da tražim kreativno rešenje ove dileme".