Hrvatska, Rumunija i Srbija potpisale sporazum o Panevropskom naftovodu

23/04/2008

Hrvatska, Rumunija i Srbija složile su se u utorak u Bukureštu da osnuju kompaniju koja će izgraditi panevropski cevovod za prenos kaspijske nafte na evropsko tržište.

(B92, Devet sati - 23/04/08; AFP, Sinhua, Rompres, B92, Balkan Insajt, Makfaks - 22/04/08; AFP - 03/04/07)

Projektom je predviđena izgradnja naftovoda koji počinje od crnomorske luke Konstanca, pa prolazi kroz Rumuniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju, a završava se u Trstu, u Italiji. [Geti Imidžis]

Hrvatska, Rumunija i Srbija približile su se u utorak (22. aprila) polaganju Panevropskog naftovoda (PEOP), potpisavši u Bukureštu sporazum kojim se uspostavlja projekat procenjen na oko 3,5 milijardi evra.

"Kompanija za taj projekat biće registrovana u roku od 45 dana u Londonu, gde će se nalaziti njeno sedište", izjavio je rumunski državni sekretar za ekonomska pitanja Viorel Palaska. "To je prvi neophodan korak za ostvarivanje ovog projekta."

Kompanija za razvoj projekta (PDC) imaće 2.100 deonica čija se pojedinačna vrednost procenjuje na 100 britanskih funti (oko 125 evra) i koje će biti jednako raspodeljene između tri zemlje. Svaka od njih će prema tome imati trećinu akcionog kapitala od preko 262.000 evra, kroz kompanije koje ih predstavljaju. Predstavnik Hrvatske biće njena kompanija Janaf, srpski predstavnik je Transnafta, a rumunski kompanije Konpet i Oil Terminal. Ta dva rumunska preduzeća doprineće sa po 35.000 britanskih funti (oko 43.736 evra) deoničarskom kapitalu PDC-a.

Palaska je izjavio novinarima da će londonska kompanija promovisati naftovod kako bi se privuklo više investitora. Prema njegovim rečima, Kazahstan i Azerbejdžan već pokazuju interesovanje za učešće kao snabdevači naftom, a možda čak i kao investitori i učesnici.

Dogovor od ponedeljka dolazi otprilike 12 meseci nakon što su te tri zemlje, zajedno sa Slovenijom i Italijom, u Zagrebu potpisale deklaraciju u kojoj se obavezuju da će pojačati svoju saradnju u isporuci kaspijske nafte na evropsko tržište.

Planom, koji je prvi put predložen 2002. godine, predviđa se polaganje naftovoda dužine 1.300 km, od rumunske luke Konstanca do Trsta na italijanskom jadranskom primorju, preko Srbije, Hrvatske i Slovenije. Studija izvodljivosti pokazuje da bi mogao da prenosi 60 miliona tona nafte godišnje. Izgradnja bi mogla da počne sledeće godine, a očekuje se da bude završena 2013. godine.

Projekat izgradnje naftovoda Konstanca-Trst uživa podršku 27-člane EU, koja želi da diversifikuje snabdevače i smanji svoju zavisnost od ruske nafte.

"Moje kolege i ja učinićemo sve što je u našoj moći da pomognemo [ovaj] posao", obećao je početkom aprila 2007. godine komesar za energetiku EU Andris Pibalgs.

On je dodao da će naftovod Konstanca-Trist pomoći da se zaobiće zagušenje na uobičajenoj crnomorskoj putanji.

Slovenija i Italija tek treba da imenuju firme koje će ih zastupati u projektu, izjavio je Palaska novinarima.

"Italija će nam najverovatnije dati odgovor nakon što se formira nova vlada", dodao je on.

Slovenija je u početku oklevala zbog ekoloških zabrinutosti.

Ako ta zemlja odluči da se povuče "i dalje postoje opcije" za PEOP, izjavio je u ponedeljak Vladimir Vranković iz hrvatskog Janafa, prenosi AFP. On je međutim naglasio da "bez Italije nema projekta".