Albanija i Hrvatska dobile zeleno svetlo NATO-a, Makedonija za sada izostavljena

04/04/2008

Dve od tri članice Jadranske povelje uspešno su završile svoj put ka članstvu u NATO-u, dok treća mora da razreši svoj spor sa Grčkom oko imena.

Jonilda Koci i Nataša Radić za Southeast European Times iz Tirane - 04/04/08

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer (u sredini) stoji pored albanskog predsednika Bamira Topija (levo) i hrvatskog predsednika Stipe Mesića (desno) na samitu NATO-a u četvrtak (3. april) u Bukureštu. [Geti Imidžis]

Dve zemlje zapadnog Balkana dobile su poziv za prijem u članstvo NATO-a na samitu Alijanse u Bukureštu, dok je kandidatura treće stavljena na led zbog spora sa Grčkom.

Lideri Albanije, Hrvatske i Makedonije doputovali su na samit sa velikim nadama. Trima zemljama, potpisnicama sporazuma o saradnji poznatog kao Jadranska povelja, rečeno je da su ispunile kriterijume za prijem.

Grčka je međutim upozorila da će iskoristiti pravo veta da blokira poziv Makedoniji ukoliko se ne reši njihov dugotrajni spor oko imena. Pregovori u poslednjem trenutku nisu uspeli da dovedu do rešenja, a delegacija iz Skoplja napustila je samit u četvrtak nakon što nije dobila poziv.

"Potrebno je da budemo sa našim narodom. Ovo je teško vreme za malu zemlju", rekao je ministar inostranih poslova Antonio Milososki novinarima potvrđujući da će se delegacija vratiti kući.

Za Albaniju i Hrvatsku je međutim priča na samitu u Bukureštu 2008. bila sasvim drugačija. "Ovo je čudo", rekao je albanski premijer Sali Beriša. "Sa vašom odlukom ukazali ste nam veliko poverenje. Želeo bih danas pred vama da dam svečanu zakletvu da cenimo ovo poverenje, iznad svega kao veliku odgovornost moje zemlje".

Albanski predsednik Bamir Topi opisao je to kao jedan od najvažnijih činova u istoriji svoje zemlje i obećao da će pomoći drugim zemljama u regionu koje se nadaju prijemu. "Albanija će podržati integraciju Republike Kosovo, a takođe će biti spremna da pruži svoj individualni doprinos u okviru politike NATO-a i EU za integraciju Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije", rekao je on.

Lider opozicije Edi Rama deli tu euforiju. "Poziv za prijem u NATO je nagoveštaj novog vremena za Albaniju", rekao je on na konferenciji za novinare. Mada članstvo predstavlja "uspeh za građane Albanije, ono istovremeno donosi novo breme odgovornosti albanske politike", dodao je on.

Samo nekoliko minuta nakon što je NATO zvanično pozvao Albaniju da uđe u članstvo, počele su proslave na ulicama Tirane. Zastave NATO-a i Albanije podignute su jedne pored drugih ispred državnih institucija i parlamenta. Kolone vozila sa ljudima koji su kroz prozore mahali zastavama NATO-a i Albanije kružile su prestonicom, a takođe je zakazana zvanična zabava na ulicama.

U međuvremenu, lideri Hrvatske, druge zemlje Jadranske povelje kojoj je ponuđeno članstvo, pozdravili su odluku ocenivši je kao potvrdu reformskih napora.

"Ovaj poziv predstavlja ispunjenje jednog od dva najvažnija cilja hrvatske spoljne politike", rekao je premijer Ivo Sanader. Drugi cilj je članstvo u EU.

NATO ima do sada nezabeležen značaj u ostvarivanju mira i stabilnosti, rekao je Sanader, čija je administracija povremeno morala naporno da radi na pridobijanju javne podrške za pridruživanje Alijansi. "Naš put u NATO nije bio lak, ali naše iskustvo pokazuje da je napor vredeo".

"Ovaj poziv je jasan signal za celokupan region", rekao je Sanader. "Članstvo u NATO-u predstavlja krunu napora jedne generacije da vrati Hrvatsku u zapadnu demokratsku porodicu".

Hrvatski predsednik Stipe Mesić izjavio je da posmatra poziv kao simbol dobro obavljenog posla. "Mi želimo da budemo aktivan član demokratskog sveta. Bićemo odgovoran član NATO-a koji će doprineti Alijansi", rekao je on.

Američki predsednik Džordž V. Buš koji je otputovao u Zagreb sa samita u Bukureštu pohvalio je Hrvatsku za reforme koje je preduzela i pozdravio odluku Alijanse da Hrvatskoj ponudi članstvo.