Pripadnici EUFOR-a pretresli kuće Karadžićeve porodice

28/03/2008

Mirovni vojnici EUFOR-a pretresli su u četvrtak kuće porodice i suseda odbeglog optuženika za ratne zločine, bosanskog Srbina Radovana Karadžića, u potrazi za informacijama o njegovom mestu boravka.

(Blic - 28/03/08; AFP, Rojters, AP, DPA, BBC, Balkan Insajt, EUFOR, B92 - 27/03/08; B92 - 26/03/08; Rojters - 07/03/08; BBC - 06/03/08)

Mirovni vojnici EU izvršili su u ranim jutarnjim satima pretres kuća supruge i ćerke Radovana Karadžića, kao i kuću njihovog suseda. [Geti Imidžis]

Mirovne snage EU u Bosni i Hercegovini (BiH) pretresle su u četvrtak (27. marta) domove članova porodice i suseda bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, u pokušaju da pronađu dokaze o mestu boravka tog glavnog osumnjičenika za ratne zločine.

Operacija je pokrenuta pre zore istovremenim pretragama u domovima supruge tog begunca Ljiljane Zelen Karadžić, ćerke Sonje Karadžić Jovićević i Smiljke Popov, za koju se smatra da pripada mreži osoba koje pomažu ratnom lideru u izbegavanju pravde. Svi žive na Palama, mestu 16 kilometara udaljenom od Sarajeva.

"Cilj operacije je da se pronađu materijal i informacije koji bi mogli da pomognu Međunarodniom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u tekućoj potrazi za osobama optuženim za ratne zločine", izjavio je portparol EUFOR-a Filip Treloar. "Mi vršimo pritisak na mreže za koje se veruje da su umešane u zaštitu tih osoba."

Tokom pretresa koje su pomogle snage NATO-a u BiH, mirovni vojnici su pronašli "predmete od interesa" koji će biti ispitani, rekao je Treloar. Policija bosanskih Srba takođe je pružila podršku.

Ranije ovog meseca lokalne snage pretresle su kuće Karadžićevih bivših telohranitelja Nebojše Čavkića i Vlatka Lopatića, za koje se sumnja da mu pomažu u izbegavanju hapšenja. Među zaplenjenim predmetima bili su kompjuteri, mobilni telefoni i SIM kartice.

Operacija od četvrtka izvedena je na zahtev MKSJ, koji je podigao prvu zajedničku optužnicu protiv Karadžića i bivšeg vojnog komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića 1995. godine.

Oboje su optuženi za umešanost u niz ratnih zločina počinjenih tokom sukoba u BiH 1992-1995. Takođe se terete za genocid u vezi sa masakrom oko 8.000 muškaraca i dečaka bosanskih Muslimana u julu 1995. godine u Srebrenici i za 43-mesečnu opsadu Sarajeva u kojoj je živote izgubilo skoro 11.000 ljudi.

Karadžić je u bekstvu od 1996. godine. Mnogi veruju da se kreće između Republike Srpske, Srbije i Crne Gore.

Tokom posete BiH 7. marta, Serž Bramerc, koji je u januaru zamenio Karlu del Ponte na mestu glavnog tužioca Haškog suda, pozvao je na hapšenje Karadžića i Mladića.

Oni se nalaze na vrhu liste četvorice preostalih osumnjičenika koje MKSJ još uvek traži. Druga dvojica su bivši šef bezbednosti bosanskih Srba Stojan Župljanin i Goran Hadžić, politički lider koji se tereti za ratne zločine počinjene tokom sukoba u Hrvatskoj 1991-1995.

Reagujući na informaciju koju je dobila, srpska policija je u sredu pretresla kuću u gradu Nišu na jugu zemlje, u sklopu "sveobuhvatne potrage" za Župljaninom, ali nije uspela da uhapsi tog begunca. Zvaničnici veruju da je on bio obavešten o operaciji.

Predsednik Saveta Srbije za saradnju sa MKSJ Rasim Ljajić i srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević potvrdili su da su dokazi pronađeni tokom pretresa pokazali da je Župljanin tamo boravio.