Loša priprema dokumentacije i upravljanje u Hrvatskoj ograničavaju korišćenje fondova EU

27/03/2008

Brisel je izdvojio 750 miliona evra za pomoć u reformama u Hrvatskoj. Međutim, zvaničnici kažu da se mali deo novca stvarno i iskoristi, zato što vlasti ne shvataju ozbiljno proces primene.

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba -- 27/03/08

Premijer Ivo Sanader kaže da je svestan problema. [Geti imidžis]

Brisel je blokirao 5 miliona evra sredstava EU za Hrvatsku do kraja ovog meseca, što je simboličan potez koji treba da skrene pažnju na neadekvatno upravljanje od strane vlasti u Zagrebu.

"Želimo da vidimo napredak" u načinu na koji se tretiraju sredstva, ukazuje se u saopštenju ambasade Evropske komisije u Zagrebu.

Brisel je izdvojio ukupno 750 miliona evra za razne programe u Hrvatskoj. Mada je namera da se novcem -- koji se daje u okviru programa za zemlje kandidate pod nazivom Instrument predprijemne pomoći (IPA) -- pomognu reforme, zvaničnici EU kažu da su slaba priprema i upravljanje rezultirali neiskorištenim potencijalom.

Na primer, Hrvatska nije iskoristila novac iz fonda za zaštitu životne sredine i infrastrukture. Zemlja je do sada predložila projekte koji čine 0,5 odsto fonda u iznosu 35 miliona evra.

Finansijska pomoć EU je na raspolaganju za razne ključne reformske zadatke, uključujući jačanje demokratije, jačanje institucija, borbu protiv korupcije, unapređivanje regionalne saradnje i ekonomske reforme. Za svaki projekat koji treba da bude finansiran u sklopu IPA mora da se podnese validna dokumentacija i moraju da ga procene zvaničnici EU.

Hrvatska je dobila inicijalno upozorenje u novembru 2007. godine u pogledu načina na koji postupa sa pomoći EU. Prema tadašnjem izveštaju o napretku, "pitanje postupanja sa sredstvima EU mora da se reši odmah, zato što administracija u Zagrebu pokazuje neke ozbiljne propuste".

Prema Briselu, najozbiljniji problem je loše pripremljena dokumentacija, podneta bez neophodnih objašnjenja i projekcija. Kao rezultat rada tako slabog kvaliteta, kažu zvaničnici, mnogi projekti ne prođu kroz fazu verifikacije.

"Skoro da možete osetiti ravnodušnost… kao da im stvarno nije stalo da li će projekat dobiti novac ili ne," izjavio je jedan strani diplomata, prenosi Novi list.

Premijer Ivo Sanader priznaje problem. "Rešićemo sve i ubacićemo proces u petu brzinu," obećao je on nakon što je dobio drugi mandat na izborima u novembru 2007. godine.

Sticanje pristupa fondovima EU nije jednostavan zadatak. Proces verifikacije sastoji se od strogih kriterijuma i zahteva da predlozi programa budu detaljni i profesionalno napisani. Od svih kandidata za prijem u EU ranijih godina, Irska je bila najuspešnija na tom polju, uspevši da dobije 75 odsto finansijske pomoći koja joj je bila namenjena. U proseku zemlje imaju otprilike 35 odsto izgleda za uspeh.