Zatvori u Makedoniji biće renovirani

24/03/2008

Prepuni makedonski zatvori u kojima su uslovi života daleko ispod standarda ustanovljenih od strane Helsinškog odbora za ljudska prava, treba da se poboljšaju do maja 2010. godine.

Dimitar Bocevski za Southeast European Times iz Skoplja - 24/03/08

Makedonski zatvori treba da budu renovirani. [Geti Imidžis]

Oko 4 miliona evra vladinih sredstava i 10 miliona evra u kreditima Evropskog saveta biće iskorišteno za veliko renoviranje pet najvećih zatvora u Makedoniji u periodu od aprila 2008. do maja 2010. godine.

Cilj tog projekta koji se sastoji iz više faza je da se ispune standardi EU renoviranjem zatvora u gradovima Prilep, Ohrid i Štip, centralni zatvor Idrizovo i zatvor Sutka.

"U Idrizovu planiramo da izgradimo zatvorsku bolnicu za ovisnike i hronično bolesne pacijente, objekat za zatvorenike sa dužim kaznama i objekat za starije zatvorenike. Ženski zatvor biće pretvoren u ženski državni zatvor", rekao je direktor Direkcije za sprovođenje kazni pri Ministarstvu pravosuđa Jordan Mihajlovski.

On je dodao: "Evropski savet nas je u razmatranju našeg zahteva za članstvo u EU uglavnom pozvao da povećamo sveukupne standarde. Mi nameravamo da uskladimo zatvorske uslove sa propisima vezanim za ljudska prava."

Oko 1,8 miliona evra iz projekta KARDS 2006 biće iskorišteno za obnovu zatvora u Štipu i Prilepu i centralnog državnog zatvora Idrizovo. Posle toga će Štip biti pretvoren u regionalni zatvor, a njegov kapacitet popeće se na 400, čime će se delom olakšati prepunjenost Idrizova.

"Mnogi nedostaci makedonskih zatvora iz procene iz 2004. su eliminisani", rekao je predstavnik Saveta EU Erik Šivanidže. On je dodao: "Došlo je do određenog poboljšanja uslova života, ali manjkavosti vezane za osoblje obezbeđenja i administracije zatvora još uvek postoje."

Zamenik ombudsmana Dragi Čelevski zaključio je posle poseta zatvorima 2006. i 2007. godine da su "životni uslovi i procedure odobravanja dopusta, poseta i drugih privilegija najčešći problemi za koje su osuđenici tražili našu pomoć."

Rasprostranjeni problem koji je on ustanovio je međutim to da zatvorenici nisu bili svesni svojih prava. "Uputili smo ih kako da štite svoja prava", rekao je Čelevski.

Zatvorenici kažu da su ćelije prepune, sa šest do osam ljudi u ćeliji za četiri osobe, od kojih neki spavaju na dušecima na podu, sa ustajalim vazduhom, okruženi zidovima i plafonima prekrivenim buđi. Zatvorenici sa kraćim kaznama povremeno su u istoj ćeliji sa osuđenicima koji izdržavaju duže kazne. Do droge je lakše doći nego na ulici, dok je cena nekada deset puta veća.

U makedonskim zatvorima trenutno se nalazi 2.200 osoba. Od te cifre 1.350 je u Idrizovu, što premašuje njegov kapacitet za 400. Zatvor Sutka takođe je pun, posle nekoliko velikih hapšenja poslednjih meseci.

Primedbe na zatvorske uslove u poslednjih 17 godina često su iznosili makedonski ogranak Helsinškog odbora za ljudska prava i druge nevladine organizacije za ljudska prava, kao i rođaci i advokati zatvorenika.