Turska dozvolila islamske marame na univerzitetima

11/02/2008

Premijer Redžep Tajip Erdogan pozdravio je glasanje u parlamentu kao trijumf demokratije, ali turski sekularisti vide to kao pretnju odvojenosti vere i države.

Ajhan Šimšek za Southeast European Times – 11/02/08

Marame vise u izlogu jedne istanbulske prodavnice. [Geti Imidžis]

Parlament je u subotu (9. februara) glasao da se dozvoli nošenje islamskih marama na univerzitetima, što je donelo pobedu vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) koja ima islamske korene. Ženama koje nose marame u ponedeljak je dozvoljeno da uđu na univerzitete u gradovima Kodžaeli, Adana i Dijarbakir, čak iako zakon -- koji mora da potpiše predsednik Abdulah Gul -- još uvek nije stupio na snagu.

U međuvremenu, desetine hiljada ljudi okupilo se u Ankari protestujući zbog odluke parlamenta. Turski sekularisti -- među kojima su još uvek moćna vojska, pravosuđe i naučni radnici -- vide marame kao simbol političkog islama, sve većeg pokreta u Turskoj koji se protivi striktnoj odvojenosti države i vere.

Protivnici kažu da će se ukidanjem zabrane povećati društveni pritisak na žene da nose marame, posebno u manjim gradovima. Oni upozoravaju da će tursko društvo postati još više polarizovano, a da će univerziteti postati glavna ideološka poprišta.

Vojska se nije oglašavala tokom poslednjih polemika, ali istaknute sudije i rektori univerziteta osudili su izmene nazivajući ih "neustavnim". Glavna opoziciona stranka u Turskoj Republikanska narodna stranka (CHP) saopštila je da će podneti žalbu Ustavnom sudu tražeći da se odluka poništi.

Međutim, prema rečima lidera AKP premijera Redžepa Tajipa Erdogana, glasanje u parlamentu predstavljalo je trijumf demokratije i pravde. U svom govoru u nedelju pred oko 15.000 turskih imigranata u Kelnu, u Nemačkoj, on je istakao da će se "reforme za šire slobode u Turskoj" nastaviti. On je istovremeno kritikovao tursko društvo što je izgubilo svoju moralnu orijentaciju.

"Turska nije uspela da uveze nauku iz zapadnog sveta, nego je umesto toga sa Zapada uvezla nemoralno ponašanje", izjavio je Erdogan pred većinom konzervativnim okupljenim turskim imigrantima u Nemačkoj. Njegove izjave pozdravljene su entuzijastičnim aplauzom.

EU nije komentarisala subotnje glasanje. Međutim, izvestilac Evropskog parlamenta za Tursku je zabrinuta.

"Zabrinuta sam da bi ova trenutna žestoka debata u Turskoj mogla odvede od ukidanja zabrane do moralnog pritiska na žene da nose marame na univerzitetima", rekla je Ria Umen-Ruijten. Međutim, ona je dodala da Evropa nije umešana u to pitanje i da neće donositi sud o tome.

Susedni Iran, koji je pod striktnim islamskim režimom, pozdravio je odluku turskog parlamenta. Hojatoleslam Birija, visoki savetnik iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada, izjavio je novinarima da to nagoveštava širenje islama u Turskoj.

Sve žene u Iranu, uključujući strankinje, obavezne su da u javnosti nose maramu, podsetio je Birija novinare.

Zabrana nošenja marama na univerzitetima u Turskoj datira iz osamdesetih godina. Značajno je pooštrena 1997, kada su vojni generali, uz podršku javnosti, zbacili vladu za koju su ocenili da je previše islamska.

Nekoliko turskih studentkinja podnelo je poslednjih godina žalbe Evropskom sudu za ljudska prava (ECHR), tvrdeći da se državnom zabranom krši njihovo pravo na obrazovanje i da predstavlja diskriminaciju.

Međutim, sudije ECHR-a su 2005. godine potvrdile zabranu u slučaju Lejle Sahin. Oni su rekli da je zabrana opravdana na osnovu toga što Turska izbegava da pruži prednost bilo kojoj veri u javnoj sferi, kao i da se vlasti trude da održe javni red.

"Sudu nije promakla činjenica da postoje ekstremni politički pokreti u Turskoj koji teže da nameću društvu kao celini svoje verske simbole i koncept društva zasnovanog na verskim pravilima", ukazao je sud.

Erdogan je bio u neverici. "Zaprepašćen sam ovom odlukom", rekao je on. "Evropski sud nema prava da govori o ovom pitanju marama. To pravo pripada islamskim ulemama (učenjacima)."