Hrvatska će predsedavati Komitetom UN za borbu protiv terorizma

08/01/2008

Hrvatske diplomate smatraju da im je mandat u Savetu bezbednosti izuzetno važan i pun izazova. Pored toga, Hrvatska predsedava jednim od najtežih i najznačajnijih panela, Komitetom za borbu protiv terorizma.

Natasa Radić za Southeast European Times iz Zagreba -- 08/01/08

Hrvatska će biti u Savetu do 2009. godine. [Arhivski snimak]

Hrvatska je ovog meseca počela mandat nestalne članice Saveta bezbednosti UN. Nestalne članice imaju dvogodišnji mandate, što znači da će Hrvatska biti u Savetu do kraja 2009. godine. Ta zemlja ima i dodatnu odgovornost jer predsedava ad-hok Komitetom Ujedinjenih nacija za borbu protiv terorizma (CTC).

Diplomatski tim hrvatske ambasadorke u UN Mirjane Mladineo spreman je da se suoči sa oba izazova. Za naredne dve godine, koliko će hrvatski diplomatski predstavnici sedeti u Savetu, oformljen je sprecijalni diplomatski tim koji treba da olakša komunikaciju i proces donošenja odluka.

Za hrvatski diplomatski kor, članstvo u Savetu bezbednosti je veoma značajan i izazovan zadatak.

Kao mlada demokratija i zemlja koju su tokom devedesetih godina potresali ratovi, Hrvatska je često bila na dnevnom redu Saveta. Sada će, umesto da bude predmet debate, Hrvatska igrati aktivnu ulogu u međunarodnoj diplomatiji.

CTC je relativno nov komitet a predsedavanje tim komitetom biće za Hrvatsku prilika da se istakne. Komitet je formiran posle napada na Sjedinjene Države 11. septebra 2001. godine. Savet bezbednosti je jednoglasno usvojio rezoluciju 1373 kojom se sve zemlje obavezuju da ”svaku pomoć terorističkim aktivnostima smatraju kriminalnom delatnošću, da uskrate finansijsku podršku i utočište teroristim i da razmenjuju informacije o grupama koje planiraju terorističke napade.”

CTC, koji ima 15 članova, uspostavljen je kako bi nadgledao sprovođenje te rezolucije. Iako je cilj CTC-a da poveća sposobnost država da se bore protiv terorizma, on ne može nametati sankcije niti obnavljati spiskove terorističkih organizacija ili pojedinaca.

CTC je zadužen da obezbedi da svaka država deluje u skladu sa zahtevima Saveta o sprečavanju terorističkih aktivnosti i sa misijom da otkriva slabosti zemlja u sprečavanju takvih aktivnosti. Ako države nemaju zakone, sredstva ili osoblje da se bore protiv terorizma, CTC je zadužen da im pomogne da prevaziđu te nedostatke.

Ipak, ako CTC utvrdi da nema političke volje u nekoj zemlji da se spreče terorističke aktivnosti, Savet bezbednosti može da odluči koje mere treba sprovesti da bi te zemlje, koje odlučno odbijaju da sarađuju, ispunile mandat iz rezolucije 1373.

Prema dnevnom redu Saveta bezbednsoti za 2008. godinu, u centru pažnje će i dalje biti Bliski Istok i Afrika. Pažljivo će se pratiti i stanje u Iranu, Iraku i Avganistanu a pažnja će biti posvećena i centralnoj Aziji ako situacija u Pakistanu postane opasna.

Kako se mandat Haškog tribunala privodi kraju, pitanje ratnih zločina će takođe biti na dnevnom redu Saveta, naročito ako dva najtraženija optuženika, Radovan Karadžić i Ratko Mladić, ostanu na slobodi.