UN: Još je moguće sprečiti klimatske promene

04/01/2008

Potrebna je hitna akcija kako bi se obuzdao efekat staklene bašte i izbegao katastrofalan rizik za buduće generacije, upozorio je UNDP u svom novom izveštaju.

(FT, Blumberg ,Sajens Dejli - 17/12/07; Rojters - 16/12/07; BBC, UN - 15/12/07; Internešenal Herald Tribjun - 28/11/07; UNDP, AP, Gardijan, Blumberg - 27/11/07)

“Postoji samo jedan svet", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. "Zajedno, razvijene i zemlje u razvoju mogu da postignu uspeh.”

Razvijene zemlje moraju brzo preduzeti korake kako bi sprečile emisiju gasova koja izaziva globalno zagrevanje i izbegle ekološku katastrofu koja bi mogla da zahvati celu planetu, navodi se u izveštaju UNDP-a o ljudskom razvoju (HDR) za 2007/2008, koji je objavljen 27. novembra 2007. godine.

“Zbog klimatskih promena preti dvostruka katastrofa, odnosno zaostatak u ljudskom razvoju najsiromašnijih zemalja, na koji bi se nadovezale dugoročnije opasnosti za celo čovečanstvo”, navodi generalni sekretar UN Ban Ki-Mun u izveštaju na 400 strana.

Iako su najsiromašnije zemlje najmanje doprinele problemu, njihovi građani bi bili najugroženiji, jer imaju najmanje resursa da se izbore sa takvom katastrofom, navode autori istraživanja "Borba protiv klimatskih promena: Ljudska solidarnost u podeljenom svetu". Na kraju, međutim, čak ni najbogatije zemlje neće biti imune na posledice globalnog zagrevanja.

“Način na koji se sada ponašamo nudi jednosmeran put ka ekološkoj katastrofi”, navodi se u izveštaju i upozorava da i dalje postoje nepoznanice kada je u pitanju brzina globalnog zagrevanja.

Razvijene zemlje, navodi se u HDR-u trebalo bi da godišnje obezbeđuju 58 milijardi evra do 2015. godine, kako bi podržale programe, čiji je cilj da pojačaju kapacitete razvijenih zemalja u borbi sa klimatskim rizicima.

U izveštaju se, takođe, pozivaju bogate zemlje, koje su najodgovornije za povećanje ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova u atmosferi, da smanje emisiju štetnih gasova do 2015. godine. To smanjenje bi trebalo da, u poređenju sa 1990, bude 30 odsto do 2020. i najmanje 80 odsto do 2050. godine.

Ako svet ne preduzme odgovarajuće mere tokom naredne decenije, porast temperature za dva stepena Celzijusa “mogao bi da obustavi, a onda i preokrene ljudski razvoj” u najsiromašnijim zemljama, u kojima 2,6 milijardi ljudi živi sa 1,35 evra na dan, a nekada i manje, upozorava UNDP.

Na osnovu nedavno objavljenih podataka Međuvladine organizacije o klimatskim promenama (IPCC), HDR je odredio dnevni red konferencije o klimatskim promenama koja je 3. decembra počela u Baliju. Na konferenciji su učestvovali zvaničnici 190 zemalja i posmatrači iz nevladinih, kao i međuvladinih organizacija i medija.

Posle nekoliko dana razgovora postignut je sporazum 15. decembra, nakon što su delegati prihvatili zaključke IPCC-ja da se klimatske promene događaju i da je razlog za to ljudska aktivnost, koja dovodi do rastućeg efekta staklene bašte.

Dokument koji je izrađen na konferenciji nazvan je "Smernice iz Balija". U dokumentu se poziva na pregovore o četiri osnovne oblasti -- smanjenju, adaptaciji, tehnologiji i finansiranju. U dokumentu je, takođe, predviđeno da do 2009. godine bude postignut novi sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova.

Vodeći svetski zvaničnici pozdravili su ovaj dokument.

“Postoji samo jedan svet", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. "Zajedno, razvijene i zemlje u razvoju mogu da postignu uspeh.”