Rusija nudi Srbiji uključenje u gasovod Južni tok

12/12/2007

Sporazumom koji je predložila Rusija utire se put uključivanju Srbije u projekat gasovoda Južni tok, čime će ta balkanska zemlja postati regionalni energetski lider, izjavio je u utorak visoki zvaničnik Beograda.

(Rojters, B92, Vlada Srbije - 11/12/07; AP, RIA Novosti - 22/11/07)

Prema sporazumu, ruska kompanija preuzela bi kontrolu nad srpskim naftnim monopolom NIS-om, saopštili su zvaničnici u utorak (11. decembar). [Arhivski snimak]

Prema nacrtu sporazuma o energetskoj sradnji koji je Rusija ponudila Beogradu u utorak (11. decembar), Srbija bi bila uključena u projekat cevovoda za prirodni gas Južni tok.

Sporazum je predložen otprilike dva meseca nakon što je delegacija na čelu sa Aleksejem Milerom, generalnim direktorom Gazproma, ruskog monopola za naftu i gas, posetila Srbiju da bi razgovarala o saradnji u energetskom sektoru. Tokom razgovora sa srpskim liderima, ruska delegacija izrazila je interesovanje za privatizaciju nekih ključnih kompanija u zemlji, uključujući Naftnu industriju Srbije (NIS), monopol za preradu nafte.

Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev koji je u utorak dostavio nacrt sporazuma srpskom ministru energetike Aleksandru Popoviću, rekao je da bi se to odrazilo na energetsku sigurnost celokupnog regiona i da bi predstavljalo značajan momenat u bilateralnim odnosima.

"Ovim sporazumom predviđa se izgradnja tranzitnog gasovoda Južni tok preko Srbije, izgradnja skladišnih objekata za gas i strateško partnerstvo u modernizaciji NIS-a", izjavio je Popović na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ruskim ambasadorom. "Proslediću ga vladi, a onda će radna grupa raditi na detaljima. Posle toga će ga ratifikovati parlament".

U izveštajima o Milerovoj poseti u oktobru ukazano je da će Gazprom razmisliti o podnošenju ponude za NIS samo u sklopu paketa kojim bi mu se takođe omogućilo da koristi srpsku teritoriju za izgradnju deonice cevovoda za prirodni gas Južni tok i da gradi nove objekte za skladištenje gasa.

Pre otprilike tri nedelje, Gazprom i italijanski Eni SPA potpisali su sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok u vrednosti skoro 7 milijardi evra, uključujući uspostavljanje zajedničke kompanije sa jednakim udelom od 50 odsto za razvoj marketinške studije i studije izvodljivosti projekta. Predloženi gasovod dužine 900 kilometara protezao bi se ispod Crnog mora preko Bugarske i njime bi se godišnje prenosilo 30 milijardi kubnih metara ruskog prirodnog gasa u Austriju, Sloveniju i Italiju.

Mada će Gazprom i Eni SPA zajedno finansirati, biti vlasnici i voditi projekat, za koji se očekuje da će biti završen 2013. godine, tranzitnim zemljama verovatno će biti ponuđen manjinski udeo.

Ako Srbija prihvati i ratifikuje predloženi sporazum, to će je učiniti regionalnim liderom u energetskom sektoru, izjavio je Popović novinarima u utorak.

Međutim, povezujući ruski predlog sa snažnom podrškom Moskve stavu Beograda o pitanju statusa Kosova, mnogi analitičari smatraju da je ponuđeni sporazum politički motivisan. Neki su takođe zabrinuti oko toga da jedna kompanija kontroliše i gasovod i objekte za skladištenje gasa.

"Svako širenje toga na NIS bilo bi štetno", izjavio je Rojtersu analitičar tink-tenka Centar za slobodno tržište Miroslav Prokopijević. "Politički, to bi moglo da se iskoristi kao instrument pritiska. Ekonomski bi to bilo štetno, s obzirom da ruske firme nisu poznate po svojoj sofisticiranoj tehnologiji. To bi bila ekspanzija monopola na tržištu nafte, gasa i derivata".

Drugi su izrazili zabrinutost da bi sporazum mogao da obeshrabri druge potencijalne strane investitore.

Privatizacija NIS-a se razmatra od 2005. godine, a inicijanim planovima bilo je predviđeno da se ponudi 25 odsto udela u monopolu za oko 204 miliona evra. Od kupca bi se takođe zahtevalo da se obaveže na dodatnu investiciju od 170 miliona evra. Trenutna tročlana vladajuća koalicija je, kako se izveštava, podeljena oko toga da li ostati pri tom planu.