"Apo" i njegova zaostavština krvoprolića

29/11/2007

Čak i dok Turska radi na reformama, Kurdistanska radnička partija pojačala je svoju oružanu kampanju trudeći se da ubedi Kurde da je nasilje jedini odgovor.

Ajhan Šimšek za Southeast European Times -- 29/11/07

Demonstranti protestuju u Londonu protiv Kurdistanske radničke partije, pozivajući evropske vlade da blokiraju podršku toj terorističkoj organizaciji. [Ahmet Gormez]

Trojica visokih američkih generala boravili su u posetama Turskoj krajem prošle nedelje signalizirajući snažniju saradnju između dva NATO saveznika u borbi protiv terorista iz Kurdistanske radničke partije koji deluju iz severnog Iraka.

Posete komandanta američkih snaga u Evropi generala Banca Kredoka, komandanta američkih snaga u Iraku generala Dejvida Petreusa i zamenika komandanta Združenog generalštaba američke vojske generala Džejmsa Kartrajta usledile su samo dve nedelje nakon ključnog sastanka američkog predsednika Džordža V. Buša i turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana 5. novembra.

"PKK je teroristička organizacija. Oni su neprijatelj Turske, neprijatelj Iraka i neprijatelj Sjedinjenih Država", rekao je Buš na sastanku. "Dobri, jaki obaveštajni podaci dostavljeni u realnom vremenu, korišćenjem moderne tehnologije, puno će olakšati efektivno izlaženje na kraj sa ljudima koji koriste ubistvo kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva."

Turska vlada se našla pod narastajućim pritiskom javnosti da pooštri mere protiv baza PKK u severnom Iraku, nakon nekih od najsmrtonosnijih napada te grupe u proteklih nekoliko godina.

PKK, koju su Sjedinjene Države, EU i veći deo međunarodne zajednice uvrstili na listu terorističkih organizacija, bori se od 1984. godine. Sukob je do sada odneo preko 37.000 života.

Lider PKK Abdulah Odžalan, koji se nalazi u zatvoru, studirao je u prestižnoj Školi političkih nauka u Ankari tokom sedamdesetih i podržavao Maoizam. Osnivački članovi grupe -- poznati kao "Apoisti", po Odžalanovom nadimku Apo -- pokušavali su da uspostave marksističko-lenjinističku narodnu republiku u jugoistočnoj Turskoj. Međutim, PKK se sa vremenom udaljila od levičarske ideologije, uvodeći više islamski i nacionalistički program.

Kada je PKK počela svoju kampanju terora početkom osamdesetih, imala je oko 200 militanata. Do naredne decenije taj broj se popeo na 12.000. Trenutno je, kako se smatra, oko 5.000 njih aktivno: 2.000 unutar Turske i još 3.000 u severnom Iraku.

Socioekonomska nerazvijenost, povrede ljudskih prava i preokupiranost turskih zvaničnika bezbednošću na uštrb drugih pitanja pomogli su da organizacija stekne snagu. Bivši turski politički i vojni lideri danas priznaju da je pogrešna politika pogoršala problem.

[Ahmet Gormez]

"Naša greška je bila to što smo zabranili kurdski jezik. Kasnije sam shvatio tu činjenicu", rekao je bivši načelnik Generalštaba Turske vojske general Kenan Evren dnevniku <I>Millijet</I>. Lider vojnog udara u septembru 1980. i sedmi predsednik Turske, Evren je takođe priznao da su tortura i zlostavljanje zarobljenika predstavljali veliku grešku.

"Moramo priznati kurdsku realnost u Turskoj", rekao je dnevniku drugi bivši načelnik generalštaba Hilmi Ozkok. "Turska mora ozbiljno da shvati svoje kurdske građane; ne treba gledati na te ljude sa prezirom. Verujem da problem može da se reši kada Turska postane član EU i nivo prihoda dostigne 15.000 dolara", rekao je on.

Nasilje PKK u Turskoj bilo je na vrhuncu između 1993. i 1995, kada je grupa izvršila velike napade na oružane snage. Turska je međutim bila u stanju da izvede efikasne operacije protiv pobunjenika i pretnja je suzbijena. Odžalan je uhapšen u Keniji 1999. godine, a većina njegovih militanata povukla se iz Turske u severni Irak. PKK je promenila ime u Kurdistanski kongres slobode i demokratije (KADEK), saopštila da će slediti miroljubiv i politički program i unilateralno proglasila primirje.

Međutim, posle nekoliko godina napadi su ponovo počeli. Do danas, u 2007. godini 160 civilnih žrtava može se direktno pripisati PKK, zajedno sa smrću 138 turskih vojnika i 266 članova PKK. Samo u oktobru nasilje PKK uzrokovalo je smrt 47 osoba, uključujući 35 turskih vojnika.

Ono što je paradoksalno, ponovno izbijanje nasilja dogodilo se u vreme kada je Turska, u sklopu svog procesa pridruživanja EU, uvela ključne reforme. Privatni kursevi kurdskog jezika i emitovanje programa na kurdskom jeziku sada su dozvoljeni, mada su i dalje ograničeni. Ograničenja za prokurdske kulturne organizacije su ublažena.

Vladajuća turska Partija pravde i razvoja, koja je dobila drugi mandat na julskim parlamentarnim izborima, obećala je dodatno angažovanje sa lokalnim Kurdima. Istovremeno, zakonodavci iz prokurdske stranke DTP osvojili su mesta u parlamentu prvi put posle više godina.

Analitičari kažu da PKK te pokazatelje političkog procesa u zamahu vidi kao pretnju. "Ovi napadi imaju za cilj da se isprovociraju Turci protiv Kurda i da se podrije uključivanje stranke DTP u turski politički sistem", kaže Sedat Lačiner, direktor Međunarodne organizacije za strateška istraživanja u Ankari. "Oni žele da kažu kurdskom narodu da je jedini put napred takozvana oružana borba."

Gnev javnosti zbog napada nametnuo je pritisak na vlasti da izvedu prekograničnu vojnu operaciju usmerenu protiv baza PKK u Iraku. Međutim, raniji presedani pokazuju da takav pristup možda ne bi bio efektivan. U prošlosti je izvršeno nekoliko upada -- prvi 1983, a poslednji 2001 -- ali time nije stavljena tačka na PKK.

Komandant turskih kopnenih snaga general Ilker Basbug priznaje to, ali insistira na tome da je vojna operacija i dalje neophodna.

"Suprotstavljanje separatističkom teroru ima četiri glavne dimenzije -- bezbednosnu, ekonomsku, sociokulturološku i psihološku borbu", rekao je Basbug u nedavnom govoru na Vojnoj akademiji kopnenih snaga. "Sve četiri se dopunjavaju. Borba Turske protiv PKK trajala je toliko dugo zbog problema u koordinaciji koraka u te četiri oblasti".

U međuvremenu, saradnja između Sjedinjenih Država i Turske se povećala, sa fokusom na lociranje i izolaciju liderstva PKK i presecanje logističke podrške grupi. Američka administracija je pozvala evropske saveznike da iskorene aktivnosti PKK unutar Evrope i blokiraju njene finansijske resurse i propagandne ispostave.

Grupe iračkih Kurda pozvale su Tursku da ponudi generalnu amnestiju militantima PKK i počne dijalog sa tom grupom. Turska međutim kaže da je njen prioritet da primora militante da polože oružje.

Potpredsednik vlade Džemil Čiček, takođe portparol vlade, rekao je novinarima da, mada su prethodni zakoni o amnestiji doneli pozitivne rezultate, oni ne predstavljaju trajno rešenje.