Pitanje imena Makedonije još uvek kamen spoticanja

13/11/2007

S obzirom da je u pitanju članstvo u NATO-u, Grčka i Makedonija našle su se pod novim pritiskom da reše svoj spor.

Goran Trajkov za Southeast European Times iz Skoplja - 13/11/07

(Sleva) Posrednik UN-a Metju Nimic, makedonski ambasador Nikola Dimitrov, ministar inostranih poslova Antonio Milošoski, premijer Nikola Gruevski i predsednik Branko Crvenkovski sastali su se u Skoplju. [Tomislav Georgiev]

S obzirom da se Makedonija nada pozivu za pridruživanje NATO-u 2008. godine, a Grčka preti da će to blokirati, postoje hitni razlozi da se reši njihov višedecenijski spor oko imena. Međutim, izaslanik UN-a Metju Nimic -- posrednik u pregovorima između dve strane -- još uvek se suočava sa zadatkom sličnim poslu koji je obavljao Sizif, legendarni kralj koji je bio proklet da zauvek gura veliki kamen uz brdo.

Obe zemlje su se pokazale kao teški pregovarači, jer je Grčka spremna da iskoristi svoju moć unutar EU i NATO-a, a njen sused računa da će dobiti dovoljno međunarodnih priznanja da izvrši pritisak na Atinu.

Prošle nedelje, makedonski premijer Nikola Gruevski odlučno je odbacio ideju o "dvojnom imenu", na osnovu koje bi zemlja zadržala svoje ustavno ime, ali koristila drugo u međunarodnim kontaktima.

Svako ime osim Republika Makedonija -- naziv koji stoji u ustavu -- neprihvatljivo je, rekao je Gruevski.

Ideja o dvojnom imenu uključena je u novi niz predloga koje je početkom meseca predstavio Nimic. Iako dokument sadrži neke dobre tačke, rekao je premijer, ostale predstavljaju problem za Skoplje.

"Postoji jedan deo koji je definitivno neprihvatljiv za nas, a u kojem se navodi da Republika Makedonija za međunarodnu upotrebu prihvati ime drugačije od ustavnog imena Republika Makedonija", izjavio je Gruevski, a prenosi novinska agencija Makfaks.

Makedonski lideri su ranije objavili saopštenje u kojem izražavaju protivljenje bilo kakvoj promeni imena, čak i ako to znači uskraćivanje ulaska u NATO. Vladajuća stranka VMRO, njen saveznik Demokratska partija Albanaca i opozicione socijaldemokrate pokazali su jedinstven stav oko tog pitanja. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju opšte protivljenje -- koje se približava stoprocentnom -- novom imenu za međunarodnu upotrebu.

Grčka međutim tvrdi da ime "Makedonija" implicira pretenzije na grčku teritoriju i iskrivljuje istoriju. Prema pisanju grčkog dnevnika Katimerini, Atina signalizira da bi prihvatila kompozitno ime -- kao što je Nova Makedonija ili Gornja Makedonija -- koje jasno izdvaja zemlju od grčke provincije Makedonije.

Grčke diplomate su već pustile u opticaj predlog u tom smislu članovima Saveta bezbednosti UN-a, NATO-a i EU, piše Katimerini.

"Grčka želi da reši problem -- ona preduzima iskrene napore u tom smeru", izjavio je Nimic u intervjuu tom listu.

Prema rečima Denka Malevskog, bivšeg makedonskog ministra inostranih poslova i ambasadora u UN-u, Grčka "želi brzo rešenje plašeći se komplikacija posle priznavanja ustavnog imena Republike Makedonije od strane Kanade" i drugih država.

Međutim, dodao je on, politička situacija u Makedoniji i Grčkoj otežava postizanje takvog rešenja.

Sadašnji ministar inostranih poslova Antonio Milošoski je u međuvremenu izrazio nadu da će "Grčka dati prednost regionalnim prioritetima. Rešenje spora oko imena je faktor za našu stabilnost, a naša stabilnost je korisna i za Republiku Grčku", rekao je on.