Novi Zeleni pojas u Bukureštu trebalo bi da smanji zagađenje vazduha

29/10/2007

Nakon višegodišnjeg konstantnog obešumljavanja oko rumunske prestonice, vlasti ozbiljno shvataju ekološka upozorenja i planiraju izgradnju Zelenog pojasa oko Bukurešta.

Pol Kikoju za Southeast European Times iz Bukurešta - 29/10/07

Bukurešt se može pohvaliti sa samo 25 odsto šumskih površina u odnosu na procenat koji je imao 1989. godine. [Geti Imidžis]

Bukurešt je bio pogođen teškim obešumljavanjem u poslednje dve decenije, što je rezultiralo većim zagađenjem vazduha. Opštinske vlasti se sada nadaju da će preokrenuti taj trend sađenjem drveća u sedam sela u okolini grada, čime će stvoriti Zeleni pojas.

"Nameravamo da posadimo 200.000 novih stabala", izjavio je gradonačelnik Adrian Videanu, procenjujući da će troškovi sadnje iznositi između 5 i 10 miliona evra.

Projekat koji je preporučilo ministarstvo poljoprivrede sprovodiće se u šestogodišnjem periodu. Pored unapređivanja kvaliteta vazduha u glavnom gradu, projekat će pomoći kontrolu urbanističkog širenja, pružiti prostor za rekreaciju i očuvati predele.

Prema rečima eksperata, u poslednjih 17 godina u Bukureštu je posečeno skoro milion stabala, i još dva miliona u okolnim područjima. Posle pada komunizma, velike površine šumskog zemljišta vraćene su privatnim vlasnicima, od kojih su mnogi odlučili da ih iskoriste u poljoprivredne svrhe. Kao rezultat toga, Bukurešt se može pohvaliti sa samo 25 odsto šumskog zemljišta, u odnosu na procenat koji je imao 1989. godine.

Uticaj na zdravlje je ozbiljan. Prema Udruženju ekoloških eksperata (AEM), količina prašine u Bukureštu iznosi 260 do 280 tona po kvadratnom kilometru, dok je u drugim evropskim prestonicama -- od kojih su neke mnogo veće -- količina prašine oko dve tone po kvadratnom kilometru.

Zelene površine pružaju "prepreku prašini, prečišćavaju vazduh i smanjuju zvučno zagađenje", kaže potpredsednik AEM-a Florin Vasiliu. "Istovremeno, one pomažu da se održi temperaturna razlika između godišnjih doba, dana i noći".

Skoro 10.000 stanovnika godišnje umire od bolesti vezanih za zagađenje, izveštava grupa Eco-Civica.

Opštinski stručnjaci počeli su da vrše popis stabala u Bukureštu kojih, kako se procenjuje, ima ukupno oko 1,5 miliona. Stara i bolesna stabla biće isečena i zamenjena mladim stablima.

Skoro milion stabala u Bukerštu starije je od 30 godina i postoji rizik da prilikom nevremena budu iščupana iz korena, što predstavlja dodatnu pretnju, kaže Videanu.