Rumunija počela reorganizaciju penzijskog sistema

16/10/2007

Sa većim brojem penzionera nego zaposlenih, Rumunija ima problem da održava svoj državni penzioni sistem. Zemlja se sada pridružuje još 31 državi koje se prebacuju na privatne penzijske fondove.

Gelu Trandafir za Southeast European Times iz Bukurešta -- 16/10/07

Nedostatak mlađih radnika još više otežava održavanje penzija za starije. [Gabrijel Petresku]

Na osnovu novog sistema pokrenutog prošlog meseca, više od 3 miliona rumunskih radnika ispod 35 godina starosti mora da se opredeli za jedan od 14 konkurentnih privatnih penzijskih fondova pre 17. januara 2008. godine. Oni između 35 i 45 godina starosti takođe mogu da donesu odluku da se pridruže nekom od privatnih fondova.

Počevši od 2008. godine 2 odsto prihoda svakog radnika biće preusmereno iz državnog budžeta na odabrani privatni fond. Taj doprinos će se postepeno povećavati do 6 odsto u periodu do 2015. godine, a sadašnjih 9,5 odsto doprinosa za socijalno osiguranje državnom sistemu će se skladno tome smanjivati.

"Nekoliko miliona Rumuna postaće investitori, a privatni penzijski sistem će ih podučavati duhu slobodne tržišne ekonomije", kaže rumunski predsednik Trajan Basesku.

"Pokretanje privatnog penzijskog sistema predstavlja kraj procesa tranzicije sa socijalističke ekonomije na kapitalističku, stvarajući pretpostavke za dugoročnu ekonomsku stabilnost", izjavio je ministar finansija Varujan Vosganijan. "Privatizacija javnog penzijskog sistema će stoga obezbediti tranziciju sa populizma na garantovanje slobode i dostojanstva penzionisanih ljudi."

Trenutni državni penzijski sistem opterećen je neadekvatnim metodama nadzora i lošim upravljanjem. Takođe se suočava sa intenzivnim pritiskom zbog demografskih promena. Nedostatak mlađih radnika ostavlja starije bez dovoljne finansijske podrške za njihove penzije.

"Rumunija je već sada jedina zemlja u okviru EU koja ima više penzionera nego zaposlenih -- 2050. godine Rumunija će imati 145 penzionera na svakih 100 zaposlenih", rekao je Bašesku. Vlasti se takođe nadaju da će prebacivanje na privatne fondove smanjiti crno tržište rada, pošto će sada u interesu radnika biti da prijavljuju stvarni iznos plata.

Formirana je Komisija za praćenje privatnog penzijskog sistema, a 17 kompanija dobilo je dozvolu da vodi privatne fondove. "Sistem je siguran", ističe predsednik komisije Mirča Oanča. "Kompanija koja nije u stanju da dostigne minimum efikasnosti potreban za penzijski fond biće stavljena pod poseban nadzor. Ako nastavi sa neispunjavanjem minimuma, komisija će odrediti drugu kompaniju da preuzme fond."

Prema rečima Oanče, novi privatni sistem "povećava individualnu odgovornost". Sistem razvija "svest da jedino kroz štednju u dugom periodu svog aktivnog života pojedinac može uživati sličan životni standard kada se penzioniše", tvrdi on.

Ministar priznaje da je inicijalnih 2 odsto doprinosa malo. Međutim, kaže on, odluka je doneta da bi se postepeno steklo poverenje zaposlenih.

Rumunija se sada oprezno pridružuje klubu koji čini 31 država -- među kojima su i Bugarska, Makedonija i Hrvatska -- koje su odlučile da demografski pritisak na državni budžet reše kroz privatizaciju.

Međutim, politički kontekst reforme nije povoljan. Rumunija će se za godinu dana suočiti sa evropskim, lokalnim i opštim izborima. Rumunski parlament je u junu jednoglasno glasao za povećanje državnog penzijskog sistema, što je porast koji će uzrokovati projektovani budžetski deficit od 2 milijarde evra godišnje.