Srbija želi da se razgovori o Kosovu nastave posle decembarskog krajnjeg roka

16/10/2007

Trebalo bi dozvoliti nastavak razgovora o statusu Kosova i posle 10. decembra, s obzirom da se Beograd i Priština do tada verovatno neće saglasiti oko rešenja, izjavio je u ponedeljak visoki srpski zvaničnik.

(Blic - 16/10/07; Rojters, AP, Euobzerver, RFE/RL, BIRN, B92, RIA Novosti, NATO, Vlada Srbije - 15/10/07; AFP, DPA, Beta, BIRN, - 14/10/07)

"Posrednici su predložili da se održi produženi sastanak tokom našeg finalnog okupljanja, ukoliko zaključe da postoji dovoljno zajedničke saglasnosti za tako nešto", izjavio je srpski ministar za Kosovo Slobodan Samardžić.

Malo je verovatno da će se Beograd i Priština dogovoriti oko međusobno prihvatljivog rešenja pitanja statusa Kosova do 10. decembra, izjavio je u ponedeljak (15. oktobra) srpski zvaničnik, pozivajući na nastavak razgovora i posle krajnjeg roka za zaključenje procesa koji su odredile UN.

"Niko ne može da očekuje pozitivan ishod do 10. decembra, u smislu pronalaženja rešenja", rekao je u Briselu srpski ministar za Kosovo Slobodan Samardžić. "Najpozitivniji ishod bio bi kada bi videli da postoji mogućnost za nastavak."

On je to izjavio dan nakon što su se visoki srpski zvaničnici i zvaničnici kosovskih Albanaca sastali na novoj rundi direktnih razgovora o budućnosti Kosova u nedelju u belgijskoj prestonici.

Razgovori su bili usredsređeni na predloge koje su dve strane iznele tokom svog sastanka u Njujorku 28. septembra, navodi se u saopštenju trojke EU, SAD i Rusije koja posreduje u pregovorima, objavljenom posle razgovora.

"Beograd je dodatno opisao svoj predlog za autonomiju Kosova unutar Srbije. Priština je detaljno objasnila svoj predlog prijateljstva i saradnje između dve nezavisne države i pune implementacije prava manjina", rekli su posrednici. "Obe strane su postavile pitanja i reagovale na predloge one druge."

Mada su obe strane odbacile međusobne predloge, one su se složile da se ponovo sastanu 22. oktobra u Beču, kada će trojica izaslanika -- predstavnik EU Volfgang Išinger, američki ambasador Frenk Vizner i ruski diplomata Aleksandar Bocan-Karčenko -- kako se očekuje, predstaviti radni dokument sa temama o kojima bi Beograd i Priština trebalo da razgovaraju.

"Moramo da ih privolimo da priznaju činjenicu da su još uvek predaleko i još uvek ostaje da se obuhvati prilično rastojanje ako zaista želimo da dođemo do sporazuma", rekao je Išinger novinarima u nedelju. "To rastojanje takođe će zahtevati neke teške odluke od strane jedne ili obe strane."

Skoro 20 meseci od početka procesa određivanja konačnog statusa Kosova, Beograd i Priština ostaju čvrsto na svojim pozicijama oko tog pitanja. Kosovski Albanci, koji čine 90 odsto od ukupno 2 miliona stanovnika pokrajine, insistiraju na sticanju pune nezavisnosti od Srbije, dok Beograd kaže da je najviše što može da ponudi široka autonomija.

Trojica izaslanika posreduju u pregovorima od avgusta u ime šestočlane Kontakt grupe koju čine Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija i Sjedinjene Države. Oni su obećali u svom saopštenju objavljenom u nedelju da će "raditi sa dvema stranama na identifikovanju oblasti sa zajedničkom perspektivom koje bi mogle da otvore put ka rešenju".

S obzirom da je ostalo manje od dva meseca do 10. decembra, krajnjeg roka za zaključenje razgovora koji je odredio generalni sekretar UN Ban Ki-Mun, oni planiraju da slede "intenzivan raspored sastanaka licem u lice", nakon sledeće runde razgovora 22. oktobra.

"Ako dođe do napretka... mogli bi čak da imamo sastanak konferencijskog tipa", izjavio je Išinger u nedelju, piše AP.

Odbacujući svaku mogućnost mirovne konferencije tipa Dejtona, Samardžić je istakao da će pritisak vezan za vreme podriti napore za postizanje sporazuma.

"Potrebno nam je vreme za razgovore", izjavio je on u ponedeljak u Briselu na konferenciji koju je organizovao jedan srpski tink-tenk. "Ako kao dve delegacije počnemo da pričamo o svojim legitimnim problemima, potrebno nam je više vremena. Ako postoji ideja da se dođe do kompromisa, potrebno nam je više vremena", dodao je on.

Frustrirani odlaganjem rešenja, kosovski Albanci su zapretili da će preuzeti stvari u sopstvene ruke i proglasti nezavisnost 10. decembra ili ubrzo nakon tog datuma.

Neke zapadne zemlje jasno su ukazale da bi priznale nezavisnost Kosova, čak i ako nije podržana odlukom Saveta bezbednosti UN.