Odbor američkog Kongresa odobrio kontroverzni nacrt rezolucije o jermenskom genocidu

11/10/2007

Odbor američkog Kongresa usvojio je neobavezujuću rezoluciju kojom se masovna ubistva Jermena u poslednjim godinama Otomanskog carstva opisuju kao genocid. Iako nacrt nema snagu zakona, izazvao je oštru reakciju Turske.

(Vašington post, Vašington tajms, Rojters, AP, AFP, BBC, FT, Gardijan, Indipendent, VOA, Zaman - 11/10/07; Njujork tajms, Rojters, VOA, BBC, Internešnal herald tribjun - 10/10/07)

Turski predsednik Abdulah Gul osudio je glasanje kao "neprihvatljivo". [Geti imidžis]

Spoljnopolitički odbor Predstavničkog doma američkog Kongresa usvojio je u sredu (10. oktobra) rezoluciju kojom se masovna ubistva Jermena u Turskoj početkom 20. veka definišu kao genocid. Taj korak, kritikovan od strane najviših zvaničnika u Ankari i Vašingtonu, otvara put glasanju u Predstavničkom domu o neobavezujućem nacrtu.

Rezolucija 106 odobrena je sa 27 prema 21 glasom, uprkos pozivima američkog predsednika Džordža V. Buša, državne sekretarke Kondolize Rajs i sekretara za odbranu Roberta Gejtsa da se mera odbaci.

"Svima nam je duboko žao zbog tragičnih patnji jermenskog naroda koje su počele 1915," izjavio je Buš uoči glasanja u sredu. "Ova rezolucija nije pravi odgovor na ta istorijska masovna ubistva i njeno usvajanje će naneti veliku štetu našim odnosima sa ključnim saveznikom u NATO-u i u globalnom ratu protiv terorizma."

Jermeni tvrde da je 1,5 miliona njihovih sunarodnika masakrirano od strane otomanskih Turaka u periodu između 1915. i 1917, u pokušaju da se proteraju iz istočne Turske. Priznajući da više hiljada Jermena jeste stradalo u turbulentnim vremenima Prvog svetskog rata, Turska nepokolebljivo poriče da se dogodio genocid.

Stav Bušove administracije je da bi Turskoj i Jermeniji trebalo ostaviti da reše svoj spor, a da Sjedinjene Države neće olakšati pomirenje ulaskom u tu debatu.

Nacrt koji su krajem januara podneli kongresmen Adam Šif (demokrata iz Kalifornije) i izvestan broj drugih zakonodavaca je neobavezan i većinom simboličan. Alan Lihtman, professor istorije na Američkom univerzitetu, objasnio je u sredu da takve mere nemaju snagu da promene američki zakon ili politiku.

"Neobavezujuća rezolucija izražava osećanje ili mišljenje Kongresa," izjavio je Lihtman za Glas Amerike. "To mogu da budu jedan dom Kongresa ili oba doma Kongresa, ali se time zapravo ne menja politika, zato što nema snagu zakona."

Uprkos tome, turski zvaničnici su uložili velike napore zalažući se protiv usvajanja rezolucije. Njeno usvajanje u odboru u sredu dovelo je do brze reakcije.

"Odobrenje ove rezolucije od strane odbora je neodgovoran potez kojim će se u veoma osetljivom trenutku otežati odnosi sa prijateljem i saveznikom, kao i strateško partnerstvo razvijano generacijama," navodi se u saopštenju turskog ministarstva inostranih poslova. Izražavajući žaljenje zbog usvajanja nacrta, zamenik američke državne sekretarke Nikolas Berns rekao je da će Rajsova u četvrtak pozvati turske lidere da objasni stav SAD.

"Sjedinjene Države uvažavaju neizmerne patnje jermenskog naroda zbog masovnih ubistava i prisilnih deportacija pri kraju Otomanskog carstva," rekao je on. "Mi podržavamo potpuno i pravedno objašnjenje zločina koji su snašli oko 1,5 miliona Jermena tokom Prvog svetskog rata, što se Rezolucijom 106 Predstavničkog doma ne čini."

"Mi ćemo očigledno naglasiti turskom rukovodstvu naše duboko razočarenje i činjenicu da smo se protivili ovoj rezoluciji," rekao je Berns.