Studija: Turci se hlade u odnosu na Zapad

02/10/2007

Razočaranost i Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama u Turskoj je u porastu. Međutim, taj trend bi mogao da se preokrene ako se preduzmu pravi koraci, kaže ekspert Nemačkog Maršalovog fonda.

Ajhan Šimšek for Southeast European Times -- 02/10/07

Turski ministar inostranih poslova Ali Babačan rekao je da su teroristi PKK u Iraku i rezolucija o jermenskim tvrdnjama o genocidu koja se nalazi u proceduri u američkom Kongresu glavna pitanja koja remete strateške odnose između Turske i Sjedinjenih Država. [Geti Imidžis]

Turci su se znatno ohladili u odnosu prema Sjedinjenim Državama i Evropi i prisutan je sve veći osećaj otuđenosti od Zapada, navodi se u nedavno objavljenom istraživanju Nemačkog Maršalovog fonda (GMF), institucije za javnu politiku sa sedištem u SAD.

Studija -- Transatlantski trendovi 2007 -- otkriva konstantan pad podrške Turaka članstvu u EU i sve veće kritike i američkog i evropskog globalnog liderstva. Toplina prema Sjedinjenim Državama pala je sa 20 stepeni 2006. godine na 11 u 2007, na "skali termometra" od 100 stepeni.

Mladi Turci starosti 18-24 godine i dalje pokazuju toplija osećanja u poređenju sa nacionalnim prosekom, kako prema Sjedinjenim Državama (15 stepeni) tako i prema EU (28 stepeni).

"Poslednjih nekoliko godina bilo je posebno teško za Tursku zbog velikih problema u spoljnoj politici, s obzirom na nestabilnost u susednom Iraku, povećanje napada Radničke partije Kurdistana (PKK) i delimično suspendovanje razgovora o pridruživanju sa EU", rekao je istaknuti turski ekspert u Fondu Ian Leser. "I dalje verujem da je ovo trend koji može da se preokrene. Uz relevantne korake Vašingtona i Brisela to je moguće", dodao je on.

Jedan od najvažnijih koraka je da se Turska doživi kao ozbiljan partner, rekao je on, navodeći značaj izgleda zemlje za prijem u EU.

"Turski narod pridaje veliki značaj tome da Amerikanci i Evropljani ozbiljno reaguju na njihove zabrinutosti. Vašington i Brisel bi trebalo jače da naglase značaj Turske kao međunarodnog igrača", rekao je Leser.

Mada 40 odsto ispitanika i dalje pozitivno gleda na članstvo u EU, podrška konstantno opada. Cifra je sada 14 odsto manja nego prošle godine i 33 odsto manja nego 2004. Razgovori Turske sa EU u međuvremenu su poremećeni neslaganjima oko Kipra i drugih pitanja, a neki članovi bloka -- posebno francuski predsednik Nikolas Sarkozi -- izrazili su otvoreno protivljenje članstvu Turske.

Prema istraživanju GMF, podrška Turaka NATO-u takođe je nastavila da opada. Samo 35 procenata ispitanika složilo se da je NATO od suštinskog značaja za bezbednost njihove zemlje, u poređenju sa 44 odsto prošle i 53 procenta 2004. godine. Analitičari su rekli da je ovo deo opštih kretanja u zemljama članicama NATO-a, što predstavlja odraz zbunjenosti i nedovoljne svesti kod javnog mnjenja o novoj ulozi Alijanse protiv novih bezbednosnih izazova.

Veze sa Sjedinjenim Državama iskomplikovane su frustracijom Turske oko terorista PKK koji deluju iz Iraka. Većina Turaka veruje da se na njihove zabrinutosti ne reaguje na adekvatan način. Mnogi takođe optužuju evropske zemlje za pružanje podrške PKK.

Istraživanje je takođe pokazalo da je došlo do porasta negativnog stava prema nezapadnim političkim igračima u regionu. Pozitivna osećanja prema susednom Iranu pala su na 30 stepeni na termometru, u odnosu na 43 stepena gde su bila prošle godine. Turski ispitanici takođe gaje "hladna" osećanja prema Rusiji (21 stepeni) i Kini (28 stepeni) na skali od 100 stepeni.