Dilema Albanije: Proizvoditi energiju ili zaštititi životnu sredinu?

25/09/2007

Albanski premijer Sali Beriša kaže da su termoelektrane najbolji način za ispunjavanje energetskih potreba zemlje. Ali planovi za izgradnju takvog objekta na popularnoj turističkoj destinaciji doveli su do protivljenja lokalnog stanovništva.

Erlis Selimaj za Southeast European Times iz Tirane -- 25/09/07

Albanija zavisi od hidroelektrana u pogledu energije. [AFP]

U poslednjih deset godina na život u Albaniji ozbiljno su uticale nestašice struje. Ovog leta građani su se suočili sa isključenjima u trajanju do 12 sati dnevno i to na vrhuncu turističke sezone.

Premijer Sali Beriša obećao je da će preduzeti mere. On kaže da ni uvoz energije ni napori da se energija uštedi nisu dovoljni za rešavanje problema i da moraju da se izgrade novi kapaciteti. "Mislim da albanska vlada mora u svom budžetu da planira sredstva za novu termoelektranu svake godine", rekao je on.

Vlasti su dale zeleno svetlo za izgradnju termoelektrane u jugozapadnom lučkom gradu Valoni. Međutim, inicijativa je izazvala protivljenje aktivista za zaštitu životne sredine i lokalnog stanovništva.

Smeštena na jadranskoj obali, Valona je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u zemlji. Prelepe plaže i lagune, kao i drevni i srednjovekovni spomenici, čine je atraktivnom putničkom destinacijom. Valona je takođe poznata po svojoj bioraznolikosti, kao i vinu, maslinovom ulju i ribi.

Termoelektrana bi bila deo industrijskog parka koji obuhvata oblast od 560 hektara, u blizini nekoliko zaštićenih laguna. S obzirom da je celokupno gradsko područje Valone veličine 1.120 hektara, a industrijska zona bi se nalazila 1,5 kilometara od centra, unutar stambene oblasti, žitelji su zabrinuti u pogledu negativnog uticaja na društveni život i turistički potencijal. Aktivisti za zaštitu životne sredine u međuvremenu ukazuju da glavni cilj projekta nije da se unapredi energetska situacija kod kuće, nego da se omogući izvoz u inostranstvo.

"Uprkos uveravanjima vlade da bi elektrana trebalo da pruži pomoć u sve kritičnijoj energetskoj situaciji u Albaniji, postoje pokazatelji da je ispunjavanje energetskih potreba Albanije samo sekundarno u odnosu na izvoz električne energije na evropsko energetsko tržište, a posebno na italijansko tržište", kaže Aleksander Mita, predstavnik Alijanse za zaštitu Valonskog zaliva.

Albanske vlasti i međunarodne finansijske institucije kažu da će biti preduzete mere za limitiranje uticaja, kao i da će se elektrana pridržavati ekoloških standarda EU.

Očekuje se da će elektrana imati proizvodni kapacitet od 97 megavata. Troškovi izgradnje procenjuju se na oko 100 miliona evra. Da bi pokrila troškove, Albanska elektroenergetska korporacija uzeće kredit od 40 miliona evra od EBRD-a. Svetska banka i Evropska investiciona banka takođe će pokriti deo troškova.

U ovom trenutku Albanija može da ispuni samo polovinu svojih elektroenergetskih potreba. Otprilike 90 odsto od te količine pokriva hidroenergija, a ta vrsta proizvodnje zavisi od vremenskih uslova. Pored novih termoelektrana, vlada želi da gradi osam novih manjih hidroenergetskih objekata.

Beriša je došao na vlast 2004, a jedno od predizbornih obećanja koja je dala njegova Demokratska partija bilo je da će rešiti energetsku krizu. Sada, tri godine kasnije, Beriša kaže da je velika suša to otežala.

"Ne žalim što nisam ispunio obećanja", rekao je Beriša. "Da nismo imali ovu sušu obećanja bi bila ispunjena. Albanci znaju da nikada nismo imali ovakvu sušu. Ali mi radimo na rešavanju problema finansiranjem različitih projekata na polju energetike."