Studija pokazuje da prednosti pridruživanja Hrvatske EU nadmašuju troškove

11/09/2007

Članstvo u EU neće biti jeftino za Hrvatsku. Međutim, građani mogu da očekuju bolje plate i više radnih mesta, predviđa se u izveštaju.

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba –11/09/07

Hrvatska se nada da će dobiti poziv za ulazak u EU 2009. godine. [AFP]

Prema izveštaju Ekonomskog instituta u Zagrebu, članstvo u EU koštaće Hrvatsku 1,6 milijardi evra godišnje. Istovremeno, građani će odmah osetiti prednosti evropske integracije, u vidu većih plata i smanjenja stope nezaposlenosti.

U analizi na 1.500 strana, objavljenoj ovog leta, detaljno se iznosi verovatni ekonomski uticaj pridruživanja Uniji. Predviđa se veći životni standard i jačanje glavnih industrija -- posebno trgovine i turizma -- već od 2009. godine, kada se Hrvatska nada pozivu za prijem.

Prema studiji, stopa nezaposlenosti pašće na 10 odsto posle prijema, sa sadašnjih 16 procenata. BDP zemlje će se povećati, kao i ukupan ekonomski rast. Nacionalna valuta ostaće stabilna, priliv direktnih stranih investicija će se povećati, a cene će ostati stabilne, sa maksimalnim povećanjem od 1,4 odsto.

Hrvati će zarađivati više i trošiti više, ali hrana, odeća, namirnice i stanovanje neće mnogo poskupeti, zaključuje se u studiji. Međutim, letnjikovci na obali su izuzetak. Očekuje se da će se njihova cena povećati kako se liberalizuje tržište nekretnina.

Studije poput ove sprovodile su i druge zemlje članice EU neposredno pre svoje konačne runde pregovora sa Briselom, kaže šefica instituta Sandra Švaljek. Studija urađena u Poljskoj naročito je poslužila kao model za hrvatski izveštaj.

Neke od prednosti pridruživanju EU mogu se videti čak i sada, tokom procesa pridruživanja, kaže glavni pregovarač Hrvatske sa EU Vladimir Drobnjak. Članstvo neće doneti samo bolji životni standard i veće plate, nego će dati dodatnu vrednost hrvatskoj političkoj i društvenoj strukturi. "Ta vrednost je nemerljiva", kaže Drobnjak.

Iako je ukupna slika ružičasta, u izveštaju se potvrđuje da će se neki sektori suočiti sa izazovima. Među njima su poljoprivredna i ribarska industrija. Državne subvencije će biti ukinute posle prijema i fondovi EU moraće da budu dovoljni kako bi hrvatska poljopriveda bila konkurentna na tržištu EU.

Reforme će biti neophodne. Država je već pripremila strategiju za poljoprivredu koja ima za cilj olakšavanje tranzicije na integrisano tržište EU, sa nacionalim kvotama za svaki proizvod.