Uticaj požara na predstojeće izbore u Grčkoj još uvek neizvestan

04/09/2007

Mada Nova demokratija još uvek vodi u anketama javnog mnjenja, manje stranke očigledno su imale koristi od gneva javnosti.

Jorgos Anagnostopulos za Southeast European Times iz Atine - 04/09/07

Venac na izgorelim vatrogasnim kolima u okolini sela Artemida na Peloponeskom poluostrvu. [Geti imidžis]

Grčke zastave na javnim zgradama spuštene su na pola koplja, a konačni broj smrtnih slučajeva nakon petodnevnih razarajućih požara popeo se na 65. Uz pomoć 13 zemalja požari su konačno ugašeni.

S obzirom na obim katastrofe, mnogi očekuju znatne političke posledice. Hiljade ljudi izgubilo je svoje domove u selima koja je progutala vatra. Požari su uništili 500.000 hektara šuma i obradivog zemljišta i preko 4,5 miliona maslinovog drveća. Nebrojeno mnogo životinja je uginulo. Požar, najgori koji je zadesio zemlju u poslednjih sto godina, dogodio se nekoliko nedelja uoči vanrednih opštih izbora zakazanih za 16. septembar.

Dok su premijer Kostas Karamanlis i njegova vladajuća Nova demokratija (ND) krivili palikuće i "ekološke teroriste", stranke širom političkog spektra usredsredile su svoj gnev na način na koji se vlada nosila sa krizom, optužujući je za nekompetentnost.

Međutim, istraživanja javnog mnjenja urađena posle požara ukazuju na zanimljiv fenomen. Uprkos žestokim kritikama, ND i dalje vodi u anketama, sa razlikom negde između 0,7 i 3,5 odsto.

Ista istraživanja pokazuju da dve trećine stanovništva nije zadovoljno načinom na koji se postupalo sa požarima, a jedan od svaka dva ispitanika misli da je to uglavnom greška vlade. Uprkos tome, vladajuća stranka izgubila je samo jedan ili dva procenta podrške.

PASOK, glavna opoziciona stranka, izgleda nije imala političku korist od ove situacije. Stranka je vodila zemlju više od jedne decenije pre nego što je poražena od strane ND-a u martu 2004. godine i kritikovana je zato što nije izmenila slabe zakone o zaštiti životne sredine dok je bila na vlasti.

Upotrebljavajući gnev javnosti, ekstremisti krajnje desnice i druge ekstremne stranke, kako se smatra, iskorišćavaju trenutnu situaciju najbolje što mogu, što izaziva zabrinutost da bi po prvi put mogli ući u parlament.

Među onima koji uživaju naklonost birača nalaze se manje stranke. Prema anketama, mnogi birači dve glavne stranke su se, čini se, pomerili ka marginalnijim levičarskim i desničarskim strankama, dok oko 11 odsto njih kaže da je neodlučno.

"Ovi požari doveli su do povećanja popularnosti manjih stranaka", izjavio je viši analitičar regionalnog tink-tenka Eliamep Dimitris Sotiropulos, izvestio je u utorak (4. septembra) britanski dnevnik Indipendent. "To je rezultat nesposobnosti države da spreči požare, a potom da izađe na kraj sa njima i konačno da reši situaciju."

U velikom broju e-poruka i blogova ljudi se pozivaju da glasaju za bilo koga osim za dve glavne stranke. Takvi pozivi izraz su opšteg osećanja koje vlada među Grcima da nije samo trenutna vlada kriva što nije postojala infrastruktura za suzbijanje požara. Mnogi smatraju da je to propust i ranijih vlada.

Politički to znači da bi pet stranaka moglo da uđe u parlament. Grčka bi uskoro mogla da se suoči sa nejakom vladom zavisnom od saveza sa manjim političkim snagama.

Ovom izveštaju doprinela je dopisnica Southeast European Timesa Svetla Dimitrova.