Srpska vlada obeležava 100 dana rada

29/08/2007

Nova vlada uhapsila je osumnjičene ratne zločince i švercere cigareta, obnovila razgovore sa EU i oštro se suprotstavila nezavisnosti Kosova. Međutim, životni standard je i dalje nizak.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda – 29/08/07

Premijer Vojislav Koštunica je izjavio da su glavni zadaci vlade saradnja sa Haškim Tribunalom, nastavak procesa evropske integracije, zaustavljanje kriminala i korupcije i rast životnog standarda. [Geti Imidžis]

Sadašnja srpska vlada je na vlasti od 15. maja. Formirana je četiri meseca nakon izbora, posle dugih pregovora takozvanog "demokratskog bloka" -- koji čine Demokratska stranka Borisa Tadića (DS), Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice i G17 Plus. Dok je Koštunica po drugi put zauzeo premijersko mesto, DS, najjača članica vladajuće koalicije, dobila je većinu mesta u vladi.

Kada je vlada preuzela dužnost, Koštunica je rekao da su tri glavna zadatka saradnja sa Haškim tribunalom, nastavak procesa evropske integracije, smanjenje kriminala i korupcije i rast životnog standarda. Vlada je do sada postigla neke od tih ciljeva.

Ubrzo nakon formiranja nove vlade, dvojica begunaca koje su tražili tužioci Haškog tribunala uhapšeni su i izručeni Hagu. Bivši oficir vojske bosanskih Srba Zdravko Tolimir uhapšen je u Republici Srpskoj, dok je bivši komandant srpske policije Vlastimir Đorđević uhapšen u Crnoj Gori. Srpske snage bezbednosti pomogle su u oba hapšenja.

Zauzvrat, EU je 15. juna nastavila razgovore sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Pregovori su obustavljeni u maju 2006. zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom -- posebno zato što nije izručen bivši vojni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić.

Poslednja runda razgovora trebalo bi da se održi u septembru, ali potpuna saradnja sa tribunalom ostaje uslov za potpisivanje SPP. Mladić je za sada još uvek u bekstvu.

Prvih sto dana vlade takođe je obeležilo hapšenje lica osumnjičenih za šverc cigareta iz perioda devedesetih. Dvoje glavnih osumnjičenika koji su još uvek na slobodi su udovica i sin bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

Do sada nije napravljen veliki pomak na polju poboljšanja životnog standarda. Strahujući od inflacije, Narodna banka Srbije je morala da uvede oštre mere koje su naišle na kritiku komercijalnih banaka u Srbiji. Cene stanovanja, struje, hleba i mleka su skočile, još više bacivši u trošak domaćinstva u zemlji u kojoj prosečna mesečna plata iznosi 300 evra. Kašnjenje u formiranju vlade posle izbora skupo je koštalo Srbiju. Usred političkih previranja -- tokom kojih je tvrdokorni nacionalista Tomislav Nikolić na kratko obavljao dužnost predsednika parlamenta -- strane investicije su naglo opale i očekuje se da će biti daleko ispod prošlogodišnje cifre of 3 milijarde evra.

Međutim, na diplomatskom frontu, Koštunicina vlada može da se pohvali uspehom. Uz pomoć Rusije, članice Saveta bezbednosti UN, uspela je da se izbori protiv nacrta rezolucije koji je zasnovan na planu o statusu koji je predložio bivši izaslanik UN-a Marti Ahtisari. Mnogi su očekivali da će status Kosova do sada biti rešen, uz međunarodno nadziranu nezavisnost kao ishod. Umesto toga, u toku je nova runda pregovora.

Međutim, dok su Beograd i Priština i dalje oštro suprotstavljeni, rezultat tih razgovora je nejasan. Štaviše, vladajuća koalicija je podeljena oko toga kako se Koštunica i njegova DSS nose sa tim pitanjem. Ministri DSS-a uputili su optužbe na račun NATO-a, tvrdeći da Alijansa pokušava da sprovede eksperiment izgradnje države na Kosovu. Tadićeva DS smatra da su takve optužbe kontraproduktivne.

Prema rečima Nade Kolundžije iz DS-a, zloupotreba kosovskog pitanja u stranačke svrhe nanela je ozbiljnu štetu srpskim interesima. Kolundžija kaže da bi Beograd trebalo da radi na tome da pridobije što više zemalja, a ne da ih odbije.