Nezaposlenost mladih postaje ozbiljna zabrinutost u jugoistočnoj Evropi

17/07/2007

Trenutne stope nezaposlenosti u jugoistočnoj Evropi mogle bi da postanu socijalno pitanje u regionu, u kojem mnogi mladi ljudi ne idu u školu i nemaju posao.

Georgi Mitev-Šantek za Southeast European Times iz Beograda -- 17/07/07

Mnogi mladi ljudi u regionu ne mogu da nađu posao. [Laura Hasani]

U ekonomskoj klimi jugoistočne Evrope koja se brzo menja, mnogi diplomirani studenti su nezaposleni. Na konferenciji Svetske banke "Mladi ljudi u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji: Od politike do akcije", održanoj u maju u Rimu, mnogi su rekli da bi trend nezaposlenosti mogao da uspori ekonomski rast i dovede do većeg siromaštva i kriminala u regionu.

Do 2005. godine sve nove zemlje članice EU oporavile su nivo BDP-a u odnosu na devedesete godine. Zemlje jugoistočne Evrope su se međutim sporije oporavljale. Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina (BiH) i Makedonija bile su opterećene unutrašnjim turbulencijama koje su bile posledica sukoba na Balkanu.

Danas je stopa zaposlenosti u Sloveniji iznad proseka EU-15 od 65,2 odsto, ali u Makedoniji iznosi samo nešto više od 30 odsto. Hrvatska je i dalje 10 odsto ispod proseka EU-15. Problem nezaposlenosti u regionu smatra se ozbiljnim problemom, s obzirom da je većina nezaposlenih starosne dobi ispod 30 godina.

U mnogim zemljama u regionu postoji razlog za zabrinutost. U Albaniji i Turskoj većina mladih starosne dobi od 18 do 24 godina nema završenu srednju školu.

Obrazovni sistemi u jugoistočnoj Evropi su pod pritiskom, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu, da pruže stručnost koju traži tržište rada, ali trenutno nisu u stanju da se nose sa potrebama mladih u regionu.

"Sramotno je to što nam vlada nudi posle šest godina studija, teškog rada i strpljivosti. Završio sam elektrotehniku sa visokim prosekom i u rekordnom roku i šta je danas moja perspektiva u Srbiji", kaže Miloš Pavlović, 24, iz Beograda. "Svi smo se nadali da će se sa vremenom stvari u Srbiji poboljšati, ali očigledno se ništa ne menja".

Više tehničko obrazovanje u regionu takođe ne uspeva da ostvari tranziciju škola-posao za mlade. Skoro 90 odsto diplomiranih studenata viših škola bilo je nezaposleno u 2003. godini, godinu do pet godina posle diplomiranja, navode Svetska banka i UNICEF. U BiH, diplomirani studenti tehničkih škola imali su mnogo manje izgleda da nađu posao u poređenju sa onima sa opštim srednjim obrazovanjem.

Bez izgleda za posao, mladi su primorani da traže druge načine za ostvarivanje prihoda. Oni se često okreću crnom tržištu ili kriminalnim aktivnostima. U Srbiji je kod mlađih generacija dva puta veća šansa da će postati umešani u poslove na crnom tržištu, u poređenju sa starijima.

Mnogi mladi ljudi takođe napuštaju svoje zemlje da bi stekli dobro obrazovanje, pronašli adekvatno plaćen posao i počeli karijeru. Ovaj "odliv mozgova" u regionu postaje skoro jednako ozbiljan problem kao sam faktor nezaposlenosti. Na Kosovu više od polovine mladih pokušava da emigrira u zapadnu Evropu, Sjedinjene Države ili Kanadu, u nadi da će pronaći karijeru.

U studijama Svetske banke zaključuje se da problem nezaposlenosti mladih može da se reši stvaranjem novih radnih mesta, što zahteva bolju investicionu klimu. Glavne prepreke investicijama i, kao posledica toga, stvaranju radnih mesta, su prekomerni tržišni propisi, administrativne barijere i visoki porezi, kaže banka.

Ako se te visoke stope nezaposlenosti nastave, uticaće na socijalnu i ekonomsku dinamiku na iskrivljen način, što bi moglo da osujeti nastojanja regiona da uđe u održivi ekonomski razvoj.