Crnomorske zemlje obećale veću saradnju

26/06/2007

Unapređivanje trgovinske i energetske saradnje i modernizacija saobraćajnih veza bila su neka od prioritetnih pitanja o kojima su razgovarali lideri 12 zemalja organizacije Crnomorska ekonomska saradnja tokom samita u Istanbulu.

(Zaman, Devet sati, FT, Dojče Vele, Itar-Tas, RIA Novosti - 26/06/07; AFP, AP, Rojters, DPA, RFE/RL, VOA, RIA Novosti, Sofijska novinska agencija, Beta - 25/06/07)

Lideri 12 zemalja crnomorskog regiona okupili su se u ponedeljak (25. jun) u Istanbulu. [Geti Imidžis]

Lideri 12 zemalja članica organizacije Crnomorska ekonomska saradnja (BSEC) okupili su se u ponedeljak (25. jun) u Istanbulu da obeleže 15. godišnjicu organizacije jednodnevnim samitom, čiji je domaćin bio turski predsednik Ahmet Nedžet Sezer.

Unapređivanje trgovinske i energetske saradnje unutar regiona BSEC bilo je na vrhu dnevnog reda sastanka, održanog uz oštre mere bezbednosti u palati Čiragan iz otomanskog doba, u najvećem gradu Turske.

Na kraju razgovora lideri su objavili deklaraciju u kojoj izražavaju svoju posvećenost konsolidovanju uloge organizacije "kao aktivnog i pouzdanog člana u regionalnim i međunarodnim poslovima" i suočavanju sa izazovima koji predstoje.

Oni su takođe obećali "produbljivanje saradnje u oblasti energetike... i saradnju sa EU i drugim međunarodnim partnerima kako bi se osigurao pravedan pristup energetskim resursima i tržištima na uzajamnoj bazi za sve zainteresovane zemlje". Oni su se saglasili da pojačaju saradnju na projektu izgradnje kružnog puta dužine 7.500 kilometara koji povezuje svih 12 zemalja članica.

Pored toga, lideri su uklanjanje zakonskih barijera trgovini naveli kao prioritetnu zabrinutost. U septembru će biti održan specijalan sastanak posvećen tom pitanju.

BSEC, koja je osnovana 1992. posle kolapsa Sovjetskog saveza, čine crnomorske primorske države Bugarska, Gruzija, Rumunija, Rusija, Turska i Ukrajina, kao i susedne Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Grčka, Moldavija i Srbija.

Region BSEC, koji obuhvata teritoriju od skoro 20 miliona kvadratnih kilometara sa ukupno oko 350 miliona stanovnika, je po veličini drugi izvor nafte i prirodnog gasa posle Persijskog zaliva. Takođe predstavlja značajan tranzitni koridor za isporuku nafte i gasa iz centralne Azije i kaspijskog regiona u Evropu.

Osim Jermenije, koja je na samit poslala svog ministra inostranih poslova, sve druge zemlje članice predstavljali su ili predsednici ili premijeri.

Obraćajući se učesnicima sastanka, ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je veliki potencijal regiona kao puta za transport nafte i gasa na evropska tržišta.

"Snabdevanje energijom postaje sve važniji faktor u napretku", rekao je on. "Spremni smo da sa našim regionalnim partnerima rešimo značajne zadatke koji utiču ne samo na ekonomsku klimu u regionu, nego i na evropsku i svetsku ekonomiju".

Balkanki i crnomorski region "uvek su bili sfera naših specijalnih interesa", rekao je Putin kasnije novinarima. "I jedino je prirodno da se preporođena Rusija vrati tu".

Mada je ruski lider izrazio protivljenje "dodavanju novih struktura" BSEC-u, rumunski predsednik Trajan Bašesku pozvao je na veću saradnju sa EU i drugim regionalnim inicijativama.

Njihov bugarski kolega Georgi Prvanov predložio je da 27-člani blok investira u razvoj moderne transportne, energetske i komunikacione infrastrukture u regionu Crnog mora, izdvajanjem sredstava u okviru njenih regionalnih razvojnih programa.

U zaključnoj deklaraciji sa samita Evropskoj komisiji dodeljen je status posmatrača.

U dokumentu se potvrđuje da politički problemi između pojedinih država članica remete ekonomsku saradnju i poziva se na miroljubivo rešenje tih problema.

Jermenija i Azerbejdžan još uvek nisu rešili svoj dugotrajni spor oko teritorije Nagorno-Karabah, dok su Rusija i Gruzija u sporu oko regiona Južne Osetije i Aphazije. Suprotstavljeni stavovi Srbije i Albanije oko budućnosti Kosova takođe su bili očigledni na samitu u Istanbulu.

"Politički konflikti predstavljaju značajnu prepreku na putu ekonomske saradnje i razvoja", rekao je turski premijer Redžep Tajip Erdogan na ručku u ponedeljak čiji je bio domaćin. "Moramo da uložimo napore da sami unutar regiona pronađemo rešenje političkih problema".