Planirani američki protivraketni štit dobio podršku NATO-a

20/04/2007

Slažući se da se Evropa suočava sa raketnom pretnjom, zemlje članice NATO-a podržale su u četvrtak američki plan o izgradnji štita protiv raketa dugog dometa. Međutim, Rusija ostaje sumnjičava.

(Rojters, FT, UPI, NATO - 20/04/07; AP, AFP, DPA, VOA, Internešnal herald tribjun, EUobzerver - 19/04/07)

Direktor Američke agencije za protivraketnu odbranu general-pukovnik Henri Obering (levo) i zamenik američkog ministra odbrane za politička pitanja Erik Edelman drže konferenciju za novinare u sedištu NATO-a u četvrtak (19. aprila). [NATO]

Podržavajući plan za proširenje američkog sistema protivraketne odbrane na Evropu, zemlje članice NATO-a složile su se u četvrtak (19. aprila) da teritorija svih 26 zemalja Alijanse mora da se zaštiti od potencijalnih raketnih pretnji.

"Zajedničko gledište je da bi trebalo primeniti načelo neodvojivosti bezbednosti", izjavio je novinarima generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer, posle konsultacija na visokom nivou održanih u sedištu Alijanse u Briselu. "Postoji zajednička želja da svaki američki sistem bude komplementaran sa svakim protivraketnim odbrambenim sistemom NATO-a."

Ranije ove godine Sjedinjene Države su saopštile da do 2012. planiraju da razmeste deset presretača raketa bez bojevih glava u Poljskoj i radarski sistem u Češkoj Republici, kako bi bile u mogućnosti da preduprede potencijalne raketne napade "otpadničkih zemalja", kao što su Iran i Severna Koreja.

Govoreći uoči sastanka u četvrtak, šef Američke agencije za protivraketnu odbranu izjavio je da bi projekat mogao da pomogne u obeshrabrivanju takvih zemalja od pravljenja raketa dugog dometa koje bi mogle da predstavljaju pretnju Evropi ili Severnoj Americi.

"Zemlje poput Irana, Sirije i drugih smatraju to oružje vrlo dragocenim, jer nije postojala odbrana od njega", izjavio je novinarima general-pukovnik Henri A. Obering u sredu u Poljskoj. "Međutim sada smo na tački gde imamo odbranu od takve vrste oružja."

Obering, zamenik američkog ministra odbrane za politička pitanja Erik Edelman i pomoćnik američkog državnog sekretara Džon Rud boravili su u četvrtak u Briselu, kako bi informisali saveznike o planiranom protivraketnom štitu.

Jednom kada bude postavljen, štit će obuhvatati celokupnu Evropu, osim Bugarske, Grčke, Rumunije i Turske, koje su zemlje članovi NATO-a. Naglašavajući da nijedna od zemalja u bloku ne bi trebalo da ostane nepokrivena, učesnici su pozvali na "neodvojivu bezbednost".

U tom kontekstu, zvaničnici Alijanse takođe su razmotrili da li bi još jedan štit -- protiv raketa kratkog dometa koji NATO planira da izgradi do 2015 -- mogao da se "zakači" na američki sistem, kako bi se osigurala pokrivenost svih zemalja članica.

"Postoji zajednička percepcija opasnosti", istakao je de Hop Shefer. "Saveznici se slažu da opasnost od balističkih raketa postoji."

Američki eksperti veruju da će Iran imati rakete sposobne da pogode njihovu zemlju i Evropu do 2015. godine.

Planirani američki protivraketni štit takođe je bio u centru pažnje razgovora Saveta NATO i Rusije koji je održan u sedištu Alijanse u četvrtak. Rusija je izrazila protivljenje projektu, smatrajući ga potencijalnom pretnjom koja bi mogla da izazove novu trku u naoružanju.

Vašington je ponudio veću saradnju sa Rusijom, uključujući razmenu podataka vezanih za rano upozoravanje na rakete i vršenje zajedničkih istraživanja i vežbi.

Rusija je u četvrtak uputila pomešane signale kada je u pitanju njena moguća reakcija. Potpredsednik vlade Sergej Ivanov rekao je da ne vidi "osnovu za moguću saradnju", dok je ruski ambasador u NATO-u ukazao da Moskva još uvek nije odbacila američku ponudu.