Profesor poreklom iz Rumunije žrtvovao život da spase studente tokom pucnjave na Virdžinija Teku

18/04/2007

Liviu Libresku preživeo je Holokaust i postao ekspert za mašinstvo. On je poginuo u ponedeljak pomažući svojim studentima da pobegnu od najgoreg masakra koji se ikada dogodio u nekom studentskom kampusu u Americi.

(Devet sati, Rojters, Njujork Tajms, Los Anđeles Tajms, Dejli Rekord, Tajms - 18/04/07; AP, UPI, Čikago Tribjun, CNSNews, HotNews.ro - 17/04/07)

Sveća i cveće ukrašavaju portret Livia Libreskua na Politehničkom univerzitetu u Bukureštu, utorak (17. april). [Geti Imidžis]

Životi 32 osobe naglo su ugašeni u ponedeljak (16. april) u neuračunljivoj pucnjavi naoružanog napadača na Virdžinija Teku, u najkrvavijem masakru koji se ikada dogodio u nekom američkom studentskom kampusu. Jedna od žrtava je Liviu Libresku, koji je rođen u Rumuniji, a imao je dvojno američko-izraelsko državljanstvo i predavao mašinstvo na univerzitetu. Liviu je preživeo Holokaust, a poginuo je kao heroj pokušavajući da spase svoje studente.

"Moj otac je blokirao ulaz svojim telom i rekao studentima da beže", izjavio je profesorov sin Džo Libresku AP-u u utorak u telefonskom intervjuu. "Studenti su počeli da otvaraju prozore i da iskaču napolje".

U komentaru britanskog Tajmsa objavljenom u sredu, navodi se da je 76-godišnji profesor, koji je svoj život posvetio nastavi i istraživanjima, spasio najmanje devet života.

Libresku i njegovi studenti bili su u učionici na drugom spratu Noris Hola na Virdžinija Teku kada je napadač, identifikovan kao Čo Sung-Hui, 23-godišnji južnokorejski student, počeo bezobzirno da puca u susednoj prostoriji. Sve je počelo gromoglasnim zvukom "kao da se radilo o ogromnom čekiću", rekao je jedan student opisujući šta se desilo. Potom su se čuli uzvici i novi pucnji.

Libresku je potrčao ka vratima, blokirajući ih svojim telom u pokušaju da zaustavi Čoa i da svojim studentima da vreme da pobegnu iskačući preko prozora. Neki su zadobili prelome, ali su bili na sigurnom. Profesor je međutim ubijen kada je Čo na silu otvorio vrata i pucao na njega.

"Mora da sam bio osma ili deveta osoba koja je iskočila i mislim da sam bio poslednji", rekao je novinarima Alek Kalun, 20.

"Moj otac je pokazao smisao svoje hrabrosti braneći ono u šta je odavno verovao", rekao je Džo Libresku.

Rođen u porodici rumunskih Jevreja, Libresku je kao dečak poslat u radni logor, nakon što je Rumunija udružila snage sa nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Zajedno sa hiljadama drugih Jevreja, on i njegova porodica odvedeni su u centralni logor u gradu Foksani.

Oko 380.000 rumunskih Jevreja ubijeno je tokom rata od strane kolaboracionističkog režima, navodi se u izveštaju iz 2004. godine.

Libresku je diplomirao mehaniku i avio-konstrukciju na Politehničkom univerzitetu u Bukureštu 1953. godine. On je se kasnije specijalizovao za kompozitne strukture i aeroelastičnost.

Zbog simpatija prema Izraelu i odbijanja da obeća lojalnost komunističkom režumu Nikolaja Čaušeskua, njemu je kasnije zabranjen svaki kontakt sa izvorima van Rumunije i nije mu dopušteno da napušta zemlju.

Međutim, zahvaljujući ličnoj intervenciji tadašnjeg izraelskog premijera Menahema Begina, Libresku je bio u mogućnosti da otputuje u Izrael, gde se nastanio 1978. godine. Ubrzo nakon toga počeo je da radi na Univerzitetu u Tel Avivu, gde je predavao mašinstvo do 1985. godine. Potom je proveo studijsku godinu u Viržiniji i na kraju je odlučio da ostane tamo.

Rumunska naučna zajednica pridružila se Libreskuovim kolegama sa Virdžinija Teka u žalosti zbog njegove tragične smrti u utorak.

"To je veliki gubitak", rekla je Ekaterina Andronesku, predsednik Politehničkog univerziteta u Bukureštu. "Mi imamo neizmerno uvažavanje za način na koji je reagovao i branio svoje studente svojim životom".

Autor velikog broja publikacija, Libresku je dobio brojne nagrade za svoj rad. Postao je doktor Rumunske akademije nauka 1969. godine. Fakultet na kojem je diplomirao uručio mu je počasnu diplomu 2000. godine. Takođe je dobio nekoliko stipendija NASE.

Kolege su opisale Libreskua kao "briljantnog naučnika", "izuzetnu osobu" i "pravog džentlmena". Za sobom je ostavio suprugu Marlenu i njihova dva sina.