Zakonodavci EU podeljeni oko nacrta izveštaja o Kosovu

20/02/2007

Očekuje se da će nacrt izveštaja Evropskog parlamenta o budućnosti Kosova, u kojem se pominje reč "nezavisnost", izazvati debatu među zakonodavcima EU sledećeg meseca.

(Gardijan, Blic - 20/02/07; EUobzerver, Evropski parlament, AP, Rojters, DPA, Beta, B92 - 19/02/07)

U izveštaju koji je izradio holandski poslanik u Evropskom parlamentu Jost Lagendijk navodi se da Evropski parlament "podržava mišljenje da bi Kosovu trebalo dati nezavisnost i da bi njegov suverenitet, u određenom vremenskom periodu, trebalo da bude ograničen međunarodnim prisustvom". [Geti imidžis]

Očekuje se da će upotreba reči "nezavisnost" u nacrtu izveštaja o budućnosti Kosova biti predmet nesuglasica između članova Evropskog parlamenta (EP) sledećeg meseca.

EP "podržava mišljenje da bi Kosovu trebalo dati nezavisnost i da bi njegov suverenitet, u određenom vremenskom periodu, trebalo da bude ograničen međunarodnim prisustvom", navodi se u izveštaju koji je izradio holandski poslanik u Evropskom parlamentu Jost Lagendijk iz Grupe zelenih.

Međutim, prema izveštajima medija od ponedeljka (19. februara), mnogi zakonodavci EU protive se tome da EP ide korak dalje od onoga što je specijalni izaslanik UN-a Marti Ahtisari preporučio u svom predlogu rešenja pitanja statusa Kosova. Ahtisarijevim planom predviđena je međunarodno nadgledana samouprava za pokrajinu, koja je još uvek pravno deo Srbije. Reč nezavisnost se ne pominje.

U Lagendijkovom izveštaju tvrdi se da je nezavisnost "jedino održivo rešenje" za Kosovo, s obzirom da će mu pružiti pristup međunarodnim finansijskim institucijama i omogućiti mu da napreduje na svom putu ka evropskoj integraciji. Istovremeno, "neophodan je ograničeni suverenitet pod međunarodnim nadzorom da bi se održao multietnički karakter Kosova i očuvali interesi i bezbednost srpskog stanovništva i drugih etničkih manjina", navodi se u nacrtu.

S obzirom na pomešane reakcije na njegov izveštaj, holandski poslanik u EP nagovestio je da je spreman da ga preformuliše, kako bi osigurao da izveštaj dobije podršku neophodnu za usvajanje.

Jedina razlika koju on vidi između svog izveštaja i Ahtisarijevog predloga je u tome što izaslanik UN "ne naziva to nezavisnošću, a ja to činim", rekao je Lagendijk.

Odbor EP za spoljne poslove glasaće o Lagendijkovom izveštaju 13. marta. Konsultacije sa zvaničnicima Beograda i Prištine o Ahtisarijevom predlogu počinju u Beču ove nedelje -- u sredu -- i trajaće do 2. marta. Osam dana kasnije, u austrijskoj prestonici biće održan sastanak na visokom nivou na kojem će Ahtisarijev predlog biti finalizovan i potom prosleđen Savetu bezbednosti UN pre kraja marta.

Međutim, ne očekuje se da će razgovori u Beču doneti sporazum između zvaničnika Srbije i Kosova, s obzirom da su i jedni i drugi ukazali da planiraju da ostanu pri svojim stavovima.

Kosovski Albanci, koji čine 90 odsto od ukupno 2 miliona stanovnika pokrajine, traže potpunu nezavisnost od Srbije. Beograd se odlučno protivi nezavisnosti Kosova i otvoreno odbacuje Ahtisarijev plan.

Priznajući da je "malo verovatno" da će razgovori u Beču dovesti do kompromisa, Ahtisarijev zamenik Albert Roan rekao je da "ne postoji stvarna alternativa predlogu UN-a".

"Srbija ne gubi ništa Ahtisarijevim planom, jer Kosovo nije pod srpskom vlašću od 1999", izjavio je on austrijskom listu Kurier. "Mi želimo da stvorimo uslove u kojima će građani Kosova živeti sigurno i normalno. Ako kosovski Srbi razmotre naše predloge bez predrasuda, neće imati razloga da ih odbiju."