Grčka jedina zemlja jugoistočne Evrope označena kao "potpuna demokratija" u indeksu Ekonomista

24/11/2006

U novom istraživanju Obaveštajnog odeljenja Ekonomista kojim je obuhvaćeno 167 zemalja, Grčka je svrstana među 28 "potpunih demokratija" u svetu, a sedam drugih zemalja jugoistočne Evrope nalazi se u grupi "demokratija sa nedostacima". Tri druge zemlje u regionu opisane su kao "hibridni režimi".

(EUobserver, Sofijska novinska agencija, HINA, Makfaks - 23/11/06; Blumberg - 21/11/06; Obaveštajno odeljenje Ekonomista)

Najbolje ocene koje je Grčka dobila odnose se na izborni proces i pluralizam i građanske slobode, dok je najniža vezana za političku participaciju. [SE Times]

Prema novom istraživanju koje je ove nedelje objavilo Obaveštajno odeljenje Ekonomista (EIU), Grčka je jedina zemlja jugoistočne Evrope uvrštena u grupu najdemokratskijih nacija na svetu.

Dvadeset druga od ukupno 165 zemalja i dve teritorije obuhvaćene istraživanjem, Grčka je svrstana među "potpune demokratije", zajedno sa 27 drugih nacija. Ostale zemlje nalaze se u nekoj od tri grupe u indeksu demokratije EIU -- "demokratijama sa nedostacima", "hibridnim režimima" i "autoritarnim režimima".

Indeks je zasnovan na ocenama koje su date zemljama za 60 indikatora u pet širih kategorija: izbornom procesu i pluralizmu, funkcionisanju vlade, političkoj participaciji, političkoj kulturi i građanskim slobodama.

Za svaku od kategorija zemlje obuhvaćene istraživanjem dobijale su ocene od 0 do 10. Sveukupni indeks demokratije predstavlja jednostavan prosek indeksa iz pet kategorija. Skoro bez izuzetaka, najbolje ocene zemalja jugoistočne Evrope odnose se na kategorije izborni proces i pluralizam i građanske slobode.

Sa ukupnom ocenom 9,88 i ocenom 10,00 u četiri od pet kategorija, Švedska je najbolje rangirana zemlja na tabeli.

Ukupna ocena Grčke, 8,13, stavlja je iza Belgije i Japana koji dele 20. mesto, i ispred Britanije i Francuske koje se nalaze na 23. i 24. mestu. Najbolje ocene dobila je za izborni proces i pluralizam (9,58) i građanske slobode (9,41), dok je najnižu (6,67) dobila za političku participaciju.

Većina drugih zemalja u regionu svrstana je u drugu grupu, među "demokratije sa nedostacima". Na čelu grupe nalazi se Kipar, koji je primljen u EU u maju 2004. godine zajedno sa Poljskom i osam drugih zemalja centralne i istočne Evrope. On deli 36. mesto sa Bocvanom, na osnovu ukupne ocene 7,60.

Kao i Grčka i većina drugih zemalja jugoistočne Evrope, najveće ocene dobio je za izborni proces i pluralizam i građanske slobode -- 9,17 odnosno 9,12. Najniža ocena Kipra, 6,25, odnosi se na političku kulturu.

Šest drugih zemalja jugoistočne Evrope -- Bugarska (49), Rumunija (50), Hrvatska (51), Srbija (55), Crna Gora (58) i Makedonija (68) -- takođe se nalaze u grupi "demokratija sa nedostacima".

Ukupna ocena Bugarske, 7,60, samo je 0,04 poena iznad ocene njenog severnog suseda Rumunije. Dve zemlje, koje će ući u EU 1. januara, dobile su iste ocene, 9,58 i 8,53, za izborni proces i za pluralizam i građanske slobode. Obe su takođe svoju najnižu ocenu, 5,00, dobile za političku kulturu.

Mada je ostvarila nešto bolji rezultat od Bugarske i Rumunije u toj kategoriji, Hrvatska, koja ima ukupnu ocenu 7,04, takođe je svoju najgoru ocenu (5,63) dobila za političku kulturu.

Srbija i Crna Gora dobile su ukupne ocene 6,62 i 6,57. Dve zemlje imaju najbolju ocenu, 9,17, za izborni proces i pluralizam i istu najgoru ocenu 5,00 za političku participaciju.

Makedonija ima ukupnu ocenu 6,33. Najnižu ocenu 3,75 dobila je za političku kulturu.

Svrstane na 83, 87. i 88. mesto, Albanija, Bosna i Hercegovina i Turska su u grupi "hibridnih režima" u kojoj se nalazi 30 zemalja. Njihove ukupne ocene kreću se od 5,91 poena za Albaniju, do 5,78 za BiH i 5,70 za Tursku. Najviše ocene dobile su za izborni proces i pluralizam. Albanija je najgoru ocenu, 4,44, dobila za političku participaciju, dok se najniža ocena BiH, 3,29, odnosi na funkcionisanje vlade. Turska je najnižu ocenu, 3,75, dobila za političku kulturu.