UNICEF poziva na programe za smanjenje siromaštva dece na Balkanu i u bivšim sovjetskim republikama

19/10/2006

Oko 18 miliona dece u jugoistočnoj Evropi i bivšim sovjetskim republikama još uvek živi u krajnjoj oskudici, saopštio je u sredu UNICEF.

(Skotsmen - 19/10/06; UNICEF, Informativni centar UN-a, AP, BBC, RFE/RL - 18/10/06)

Dete hoda uskom stazom između kuća u romskom getu u Sofiji. Nova studija UNICEF-a pokazuje da je nivo siromaštva dece u regionu još uvek visok. [Geti Imidžis]

Iako je znatno opao od 1998. godine, nivo siromaštva u jugoistočnoj Evropi i Zajednici nezavisnih država (ZND) još uvek je previsok, pokazuje nova studija UNICEF-a objavljena u sredu (18. oktobra).

Broj dece ispod 15 godina starosti koja žive sa manje od 1,72 evra dnevno pao je sa 32 miliona, koliko je iznosio pre osam godina, na 18 miliona 2003, što je poslednja godina za koju su postojali podaci, navodi se u izveštaju koji je objavio istraživački centar UNICEF-a Inocenti. Međutim, svako četvrto dete u toj starosnoj grupi i dalje živi u ekstremnom dohodovnom siromaštvu, zaključuje se u izveštaju.

Procenat se kreće od 5 odsto u BiH do 80 procenata u Kirgistanu, pokazuje studija. Stopa oskudice u svakoj od zemalja u kojoj je rađeno istraživanje bila je veća kod dece nego kod odraslih osoba.

Studija na 135 strana obuhvata šest zemalja jugoistočne Evrope -- Albaniju, Bosnu i Hercegovinu (BiH), Bugarsku, Hrvatsku i Rumuniju -- i sve bivše sovjetske republike, osim Estonije, Letonije i Litvanije koje su se 2004. godine pridružile EU. Srbija i Crna Gora bile su deo iste države u godinama za koje postoje podaci, tako da su uključene u izveštaj kao jedna zemlja.

Procenat dece u Makedoniji koja su 2003. živela sa manje od 2,15 dolara dnevno iznosio je 6 odsto, a u Srbiji i Crnoj Gori 7 odsto. U Bugarskoj je taj broj iznosio 8 procenata, duplo više od broja odraslih koji žive u ekstremnom siromaštvu. Stopa siromaštva dece u Rumuniji i Albaniji bila je 21, odnosno 30 procenata.

Prema rečima direktora Istraživačkog centra Inocenti Marte Santos Pais, siromaštvo dece postalo je sve koncentrisanije. Najgore su pogođena deca koja žive u velikim ili atipičnim porodicama, deca koja žive u institucijama, u ruralnim oblastima i nerazvijenim regionima i deca koja pripadaju etničkim manjinama, rekla je ona.

Istraživanje pokazuje da ekonomski uspon nije doneo i dovoljno povećanje socijalnih izdvajanja. Napredak u smanjivanju stope smrtnosti kod dece -- i jačanje zdravstvenih indikatora i upisa dece u predškolske i srednjoškolske ustanove -- bio je slab.

«Siromaštvo dece trebalo bi da bude glavna briga vlada u regionu», izjavila je Marija Kalivis, direktor UNICEF-a za region jugoistočne Evrope i ZND-a. «Smeštanje dece u institucije se nastavlja, taj broj se ne smanjuje čak ni uprkos oštrom padu stope rađanja ... Da bi se ostvario istinski potencijal svih tih zemalja mora se adekvatno investirati u službe za decu.»

Budućnost regiona zavisi od zdrave i obrazovane generacije, navode autori izveštaja, pozivajući vlade na Balkanu i u ZND da usvoje programe koji imaju za cilj unapređivanje dobrobiti dece i da bolje koriste raspoložive resurse.

Zemlje se takođe pozivaju da se pomere od smeštanja dece u institucije ka pružanju podrške porodicama u krizi. S obzirom na demografske probleme -- opadanje nataliteta -- kroz koje prolaze posebno zemlje jugoistočne Evrope, eksperti UNICEF-a preporučili su da se mladim porodicama pruži mnogo veća socijalna podrška.